Prevelike kursne razlike

Dinar je u proteklih mesec dana oslabio oko osam odsto, pa je za jedan evro danas potrebno izdvojiti oko 92 dinara, dok je pre mesec dana jedan evro vredeo 86 dinara.

I dok je preterano slabljenje domaće valute, uticalo na realno smanjenje zarade koje građani primaju u dinarima, još više su bili oštećeni oni koji su u perodu prevelikih dnevnih ocilacija morali da kupuju, a potom prodaju devize.

Naime u većini banaka, ali i menjačnica razlike između prodajnog i kupovnog kursa strane valute idu i do pet dinara.

Tako na primer, današnji kupovni kurs evra u Rajfajzen banci iznosi 88,1 dinar, dok po prodajnom kursu evr vredi 93,3 dinara. Slično je i u Unikredit banci gde kupovni kurs iznosi 90,1, a prodajni 95,6 dinara.

Prema rečima Zorana Petrovića, zamenika predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke, raspon u kursu jeste posledica kretanja na deviznom tržištu.

"Većim rasponom se banke štite od toga da im neko proda devize skupo ili da ih banke prodaju jeftino i tako dođu u situaciju da naprave gubitak po osnovu kursnih razlika. Banke kada kupuju ili prodaju devize otvaraju svoje devizne pozicije i izlažu se kursnom riziku i ako devizno trzište nema dovoljno likvidnosti to znači da će imati teškoće da tu poziciju zatvore. U takvim uslovima dolazi do rasta raspona", kaže Petrović.

U Narodnoj banci napominju da banke u trgovini stranim valutama slobodno formiraju sopstvene kursne liste, odnosno mogu slobodno da određuju raspone između kupovnih i prodajnih kurseva prema svojoj poslovnoj politici.

"Prema propisima NBS, banke su obavezne da svakog radnog dana do 9.00 časova dostave minimalne i maksimalne iznose kurseve po kojima će trgovati efektivom do kraja istog dana i to važi za sve valute iz kursne liste banaka. U uslovima intenzivnijih promena kursa dinara u kratkom roku banke, kao instument sopstvene zaštite od kursnog rizika, povećavaju raspon između kupovnih i prodajnih kurseva", kažu u Narodnoj banci.

Građanima koji menjaju evro za dinar, ili kupuju evropsku valutu savetuje se da se dobro informišu i da se opredele za banku sa najpovoljnijim kursom.

U centralnoj banci napomnju i da je propisom uređeno da jednom objavljene kursne liste, banke ne mogu menjati u toku dana, pri čemu ne mogu da menjaju ni odluke o naplati provizija i naknada za menjačke poslove.

"U slučaju da stanovništvo primeti da poslovne banke u menjačkim poslovima primenjuju kurseve izvan raspona objavljanog na internet sajtu NBS, molimo vas da o tome smesta obavestite NBS pozivom Informativnog Centra brojeva 0800-111-110, od 8 do 21 časovan, na osnovu čega će NBS dalje reagovati", napominju u Narodnoj banci.

Inače primena kupovnog, odnosno prodajnog kursa evra najproblematičnija je prilikom odobravanja, odnosno isplate kreidita sa deviznom klauzulom.

Doskorašnja politika mnogih banaka bila je da se prilikom odobravanja kredita primenjuje srednji kurs Narodne banke, a da se pri otplati kredita rate računaju po prodajnom kursu banke.

Narodna banka je međutim, više puta opomenula komrecijalne banke, da takva poslovna politika nije korektna prema klijentima i apelovala na građane da se prilikom uzimanja kredita u stranoj valuti informišu, po kom kursu se kredit odobrava, a po kom isplaćuje.

Prema maloj anketi koju je sproveo B92, srednji kurs NBS pri odobrenju kredita i otplati rate za sve kredite indeksirane u evrima primenjuju Komercijalna, Erste, Unikredit i Prokredit banka.