Prevareni potrošači kupuju "kilo šećera": Lažni med na 30 odsto tržišta

Zvanični podaci inspekcija govore da lažni med danas pokriva 30 procenata tržišta pčelinjim proizvodima u zemlji.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović dodaje da se borba te organizacije i pčelara koji pošteno rade svoj posao isplatila i da je Veterinarska inspekcija uspela da izbaci sa tržišta velike falsifikatore iz megamarketa.

To su bile firme koje su se bavile prodajom falsifikovanog meda, ali ne i njegovom proizvodnjom, a borba protiv falsifikatora, napominje Živadinović, mora da se nastavi.

Da bi se Srbija izborila sa problemom lažnog meda na tržištu, a potrošači bili sigurni da jedu pravi pčelinji proizvod, Živadinović smatra da jedno od rešenja predstavljaju - veće kazne za falsifikatore.

"U Srbiji postoje firme koje se bave falsifikovanjem meda, inspekcija ih uhvati na delu u trgovinama, med se uzorkuje, nakon toga se utvrdi da ne valja, a oni plate kazne i nastavljaju dalje", objašnjava Živadinović kako sve funkcioniše u praksi.

Prema njegovim rečima, sistemsko kažnjavanje ovakvih falsifikatora je u pripremi i kod nas, kao što postoji u zapadnim zemljama. Međutim, smatra, to neće ni brzo ni lako zaživeti. Jedna od takvih "zapadnih" mera, kaže, mogla bi biti da se onima koji su dokazani falsifikatori zatvore firme na dve godine.

Prema procenama SPOS-a, lažni med u Srbiji se samo kroz legalne tokove proda u vrednosti od oko 1,5 miliona evra godišnje dok podatke o prodaji meda nelegalnim putem nemaju.

Lažni med nastaje najčešće, kaže, tako što se meša sa šećerom ili sa glukuzno-fruktuoznim sirupom od kukuruza, a takav se može i dalje naći u manjim trgovinama i na nekim pijacama, i to najviše u Vojvodini. Obmanuti potrošačci, u stvari, misleći da kupuju pravi med, kupuju "kilo šećera":

"Obično kažemo onima koji se odlučuju da kupe jeftine zamene meda da im je još jefitnije da kupe kilogram šećera i pomešaju ga sa toplom vodom. Ako im je bitno da jedu med, onda moraju da ga kupe kod pčelara ili u trgovinama koje su društveno odgovorne i prodaju pravi prirodni med", ukazao je Živadinović.

Ono što može da ukaže da je med falsifikovan, objašnjava Živadinović, jeste pre svega cena jer tegla pravog meda ne može da košta 300 ili 350 dinara, jer toliko ne košta ni proizvodna cena meda. Međutim, s druge strane, ima falsifikatora koji svoj "med" prodaju i po visokim cenama želeći da na taj način obmanu potrošače.

Kada med kristalizira, to je još jedna potvrda da je med pravi, ukazuje Živadinović, jer se lažni med pravi tako da ne kristališe.

"Svaki pravi med mora da kristališe, neki za mesec dana, neki za godinu ili dve, neki čak za četiri. Kada med kristališe u tegli od vrha do dna, možete biti skoro 100 odsto sigurni da je med pravi", objašnjava Živadinović.

Poručuje potrošačima i da kada kupuju med provere njegov izgled jer nijedan prirodni med ne može biti potpuno kristalno providan, već mora biti zamućen.

U Srbiji se, inače, ako je lošija sezona, godišnje proizvede od 4.000 do 6.000 tona meda, a u dobrim sezonama prinosi se kreću od 10.000 do 12.000 tona. Od te proizvedene količine, navodi Živadinović, Srbija obično izveze od dve do tri hiljade tona meda koji ima ocenu vrhunskog kvaliteta.

Srbija, takođe, i uvozi med, ali on nije lošeg kvaliteta, objašnjava Živadinović i navodi da je uglavnom reč o medu od biljaka koje kod nas ne postoje.

Na primer, reč je o medu od biljke manuka sa Novog Zelanda ili nekoliko tipova meda iz Grčke, a godišnje uvezemo od 30 do 100 tona godišnje.