Milijarder poručuje mladima: "Ne čekajte posao iz snova, počnite bilo gde"

Kjuban je poznat kao investitor koji je bogatstvo stekao u tehnološkoj industriji, ali je karijeru počeo daleko od glamura. Pre nego što je završio fakultet, prodavao je kese za smeće, sekao suhomesnate proizvode u delikatesnoj prodavnici, davao časove plesa i radio kao barmen.

Ti poslovi ga nisu direktno odveli u Silicijumsku dolinu, ali su ga naučili koliko vredi doći na posao i završiti zadatak. Zato mladima koji teško dolaze do zaposlenja poručuje da prestanu da čekaju posao iz snova i da negde počnu.

"Ne tražite savršen posao, jer je takve teško naći. Samo se zaposlite", rekao je Kjuban nedavno u podkastu "Dnevnik direktora" (The Diary of a CEO), prenosi poslovni portal Fortune.

To može da bude i posao u Mekdonaldsu, gde je kao tinejdžer radio osnivač Amazona Džef Bezos, na šta su u razgovoru podsetili Kjuban i voditelj podkasta Stiven Bartlet. Cilj nije da tu ostanete, već da budućem poslodavcu pokažete da možete da preuzmete odgovornost, radite i napredujete.

"Iako vam životni cilj nije da budete menadžer Mekdonaldsa ili nekog drugog restorana, upravo to što budućem poslodavcu možete da pokažete da ste napredovali jeste ono što vam je potrebno", rekao je Kjuban.

Promena karijere traje dve do tri godine

Prema Kjubanovim rečima, za ozbiljan napredak u karijeri potrebno je dve do tri godine. Većina ljudi, rekao je, ne želi tako da razmišlja, pa brzo zaključi da je zapela. Ključno je prepoznati tu frustraciju, ali ne dozvoliti da ona prevlada.

U Bosni i Hercegovini mladi na posao često čekaju i duže. Prema Anketi o radnoj snazi Agencije za statistiku Bosne i Hercegovine, stopa nezaposlenosti mladih od 15 do 24 godine u 2025. godini iznosila je 32,5 odsto, dok je ukupna stopa nezaposlenosti bila 12,2 odsto. Od ukupno 173.000 nezaposlenih, njih 101.000, odnosno 58,5 odsto, posao traži dve godine ili duže.

Šta naučiti na prvom poslu

Kjuban je za Fortune objasnio i kako mladi mogu da izvuku najviše iz prvog posla. Pre svega, savetovao je da nauče da rade prema rasporedu i razviju veštine u odnosima sa ljudima koje će im biti potrebne tokom cele karijere.

To znači "naučiti da radite za šefa i dobro obavljate posao", ali i "naučiti kako da šefu smanjite stres" i "da se slažete sa kolegama, koliko god se od njih razlikovali".

Mladi bi, prema Kjubanovim rečima, trebalo da znaju i kako se u kompaniji napreduje, kako poslodavac zarađuje i kako mogu da mu pomognu da zaradi više. Kako je dodao, potrebno je stalno tražiti načine da budu produktivniji na poslu.

Te veštine mogu da pomognu mladima da se istaknu, steknu poverenje nadređenih i pripreme se za veće ciljeve u karijeri.

Huang i Pičai: Početak karijere manje je važan nego što mislite

Kjubanovo mišljenje podržavaju i drugi direktori velikih kompanija, koji smatraju da su odluke na početku karijere manje presudne nego što mladi misle.

Izvršni direktor Gugla Sundar Pičai rekao je diplomcima Univerziteta Stanford ranije ove godine da izbori koji na početku karijere izazivaju najviše brige nisu nužno oni koji će odrediti njen tok.

"Otkriću vam malu tajnu: iako su te stvari važne u tom trenutku, mnogo su manje važne nego što mislite", rekao je Pičai.

O nekim odlukama, dodao je, treba dobro promisliti. To su one o izboru partnera, osnivanju porodice ili velike promene karijere. Ostale, prema njegovim rečima, imaju veoma mali presudan značaj.

Direktor kompanije Nvidia Džensen Huang, koji je na početku karijere prao sudove i čistio toalete u restoranu Denny's, smatra da niska očekivanja pomažu u izgradnji otpornosti.

"Ljudi sa veoma visokim očekivanjima imaju veoma nisku otpornost, a otpornost je, nažalost, važna za uspeh", rekao je Huang studentima Stanforda.

"Jedna od mojih velikih prednosti jeste to što imam veoma niska očekivanja. Ne znam kako da vas tome naučim, osim da vam poželim da iskusite patnju", dodao je.