Preplaćene nekretnine: "Ne možete oglasiti Rakovicu za 2.000 evra po kvadratu" VIDEO

Zašto je to tako? Gde je najskuplje, a gde najjeftinije? Očekuje li se pad cena? Na ova pitanja odgovarali su Jovana Rančić, agentkinja za nekretnine i Milić Đoković iz Privredne komore Srbije.

"Tržište nekretnina je tržište kapitala. Hajde da vidimo prvo gde mi možemo da plasiramo svoj kapital - da li imamo razvijemo tržište hartija od vrednosti, da li imamo razvijeno tržište zlata... Ostalo nam je da kupujemo stanove. Potražnja je dobra. U odnosu na, recimo, 2019. godinu, parametar pokazuje da je tendencija rasta i dalje takva da je tri do pet posto veća potražnja nego što je ponuda. Obrt prometa je takođe veći - od pet do sedam posto. To se, inače, u teoriji zove 'beg u nekretnine' - kad je krizno vreme ljudi beže, traže nešto sigurno, mi smo tradicionalisti i hoćemo da imamo nešto što znamo da je tu", pojašnjava Đoković.

Najskuplji kvadrat u Beogradu, podsetimo, prodat je za skoro 9.000 evra.

"To je ekstrem. Prosečna cena kvadrata u Beogradu je, recimo, na nivou od 1.500 do 2.500 evra. I starogradnja i novogradnja. Ciljna grupa onih koji kupuju na kredit je od 1.800 do 2.000 evra po kvadratu. Oni koji kupuju za keš - to je kupovina preko 3.000, 4.000, 5.000... Ali, ipak, u prometu je mnogo više onih koji su do 2.500 evra", napominje on za TV Prva.

Većina nekretnina je kupljena kešom.

"To je statistički tačan podatak. Jer naše tržište je tržište takozvanih vezanih transakcija - 90 posto prodavaca su posle toga kupci. On kad prvi put primi novac, proda stan, on je automatski keš kupac", pojašnjava Đoković.

Cene nekretnina definitivno su porasle, ističe Rančićeva.

"Podaci koji govore da je veći broj gotovinskih kupaca dobija se malo drugačijim računanjem - vama Zavod za statistiku kao gotovinskog kupca vidi i onog ko je uspostavio hipoteku na svojoj nekretnini. Samim tim nova nekretnina koju on kupuje ne poseduje hipoteku i njega Zavod vidi kao gotovinskog kupca, međutim, mi ovakve kupce tretiramo kao kredite, bez obzira što se ne uspostavlja na novoj nekretnini", kazala je sagovornica TV Prva.

Foto: Andrey_Popov Shutterstock

Centar grada je uvek tražen, dodaje.

"Zavisno od toga koliko novca imate toliko se udaljavate od centra - što više novca, to ste bliži centru. To je i dobra investicija zbog izdavanja. Prodaje se podjednako svaki deo grada, samo po pravoj ceni. Znači, ne možete oglasiti Rakovicu za 2.000 evra iako vlasnici to uporno rade. Centar ima svoje formirane cene, ali i tu imamo preplaćene nekretnine. Negde se nailazi na onaj model 'komšija je po toliko oglasio, pa hajde i ja da probam'", ističe ona.

Oglasna cena, naglašava, često bude 30 odsto veća od prodajne.

"To je ogromna razlika", ocenjuje agentkinja za nekretnine.

Stari grad, Vračar i Savski venac i dalje su najskuplje prestoničke opštine.

Na pitanje kakva su očekivanja, Đoković odgovara da ona znače nastavak tendencije rasta cena.

"Mi nismo ozbiljno hipotekarno tržište, imamo samo 20 posto založenih hipoteka. Šta god da se desi na tržištu, ono ne može da se slomi. Nismo mi Amerika, ovde imamo domaćinski odnos", pojašnjava.

Opširnije u video-prilogu: