Poskupeli i radovi i kvadrati: Nestašice materijala po Evropi uticale i na Srbiju

Ove dve zemlje su velikim paketima za podsticanje privrede praktično apsorbovale neophodne sirovine.

To je dovelo do rasta cena, pre svega drveta i metala, pa se pod snažnim pritiskom posebno našlo i tržište nekretnina, ali i tržište građevinskih usluga, koje uveliko menja cenovnike.

Ovakva situacija odrazila se i na srpsko tržište, i to na više frontova. Pored poskupljenja građevinskog materijala, poskupele su i građevinske usluge, pa su tako neke zanatlije povećale cenu svojih radova i više od 50 odsto. Takođe, porasla je i cena kvadrata, u proseku za stotinak evra, a poznavaoci prilika tvrde da bi trenutno stanje vrlo brzo moglo da se odrazi i na tržište rada.

Naime, investitori bi mogli, bar na neko vreme, da smanje obim poslova, pa samim tim i potrebu za radnicima i trgovcima i majstorima.

Najveći problem trenutno predstavlja drvo, za kojim vlada velika tražnja u Evropi, gde vlada nestašica ovog materijala, ukazuju austrijski građevinari. Pandemija je usporila rute isporuke drveta i drugog građevinskog materijala, a tražnja je sve veća, što diže cene.

Od početka godine je cena drveta skočila za oko 50 odsto, bakra za čak 120 odsto. I cena čelika se prošle godine gotovo udvostručila, što se odražava ne samo na automobilsku industriju, već i na infrastrukturne projekte.

Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije ocenjuje da je glavni faktor poskupljenja građevinskog materijala to što je naša država zavisna od uvoza ove robe. S druge strane, ističe on, materijali koji se proizvode kod nas, poput cigle, crepa ili cementa, uglavnom su otišli u izvoz, pa je i to izazvalo nestašicu sirovina.

"Građevinski materijal koji nam je dostupan prilično je poskupeo, neki segmenti čak i duplo. Gvožđu je cena skočila 40 odsto, izolacioni materijali su skuplji od 80 do 100 procenata, i to će se sigurno odraziti i na cenu kvadrata", objašnjava Rodić u razgovoru za "Blic biznis".

On dodaje da je mnogo objekata u završnoj fazi izgradnje, pa je zato vidljiv manjak materijala za molersko-farbarske radove, koje naši građevinci najviše uvoze iz Nemačke i Italije.

"Velika je potražnja na tržištu, pa zato skaču i cene materijala. To će uticati na cenu nekretnina, mada je na investitorima krajnja računica, odnosno odluka da li će dodatni trošak prevaliti na kupce", kaže on, uz zaključak da bi stanje na tržištu trebalo da se smiri od septembra, kada prođe špic građevinske sezone.

Cene rastu već nekoliko meseci

Cene građevinskog materijala rastu već nekoliko meseci, a takav trend mogao bi da poveća cenu kvadrata i za 100 evra, tvrde poznavaoci tržišta i pojedini investitori.

Počelo je sa skoro neprimetnim rastom početkom godine, da bi krajem aprila cene pojedinih građevinskih materijala, kao što su stiropor ili vodovodne instalacije, skočile i bile čak dvaput veće.

Stiropor danas košta 80 odsto više nego pre pet meseci, a čelik je od januara, kada je kilogram koštao 90 dinara, došao do cene od 151 dinara po kilogramu u aprilu. Vodovodne instalacije su samo u poslednjih mesec dana poskupele od 15 do 25 odsto. Učesnici na tržištu građevinskog materijala trenutno ocenjuju da će se rast cena nastaviti i u narednom periodu.

Kada je reč o razlozima za poskupljenje građevinskog materijala, ekonomisti i stručnjaci za ovu industriju smatraju da su višestruki, a kao glavne ističu korona-krizu, odnosno prekinute i usporene lance snabdevanja, kao i rast troškova brodskog transporta robe.