Porodična penzija i pravo na rad

Penzionersko-socijalni slučaj glumice Eve Ras, koja je ostala bez porodične penzije, pokrenuo je pitanje prava porodičnih penzionera i van granica Srbije.

Da li njene kolege u bivšim jugoslovenskim republikama, ali i u Evropi, zbog dopunskog rada mogu ostati bez penzije supružnika? I zašto pravo na dopunsku zaradu pored starosnih ne mogu ostvariti i porodični i invalidski penzioneri?

Tim pre što njihova dopunska zarada ni po kom osnovu ne opterećuje ni budžet, ni kasu penzijskog fonda. A primaocima ove penzije omogućava koliko-toliko pristojniji život.

Prostom logikom zaključuje se da u Srbiji osim socijalnog nema nijednog valjanog ekonomskog razloga da se porodičnim penzionerima uskrati ovo pravo na dopunski rad.

Podaci pokazuju da je Evropa, međutim, kudikamo blagonaklonija prema svojim porodičnim penzionerima nego što je to slučaj Srbije, koja se gotovo uvek prilikom donošenja penzijskih zakona poziva na proverene evropske propise. Vladimir Stanković, direktor Sektora za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja u Fondu PIO, potvrđuje da su propisi kada je reč o primaocima porodičnih penzija nešto drugačiji u Nemačkoj, Francuskoj, Austriji, nego u Srbiji. Dok je u republikama bivše Jugoslavije situacija identična domaćim propisima.

Korisnik porodične penzije u Nemačkoj, na primer, može ostvariti prihod od 718 evra mesečno, bez uticaja na obim i korišćenje prava na penziju. Pod prihodom se podrazumeva kako zarada tako i korišćenje prava na ličnu penziju. Ukoliko prihod pređe navedeni iznos, porodična penzija se umanjuje proporcionalno razlici između ostvarenog prihoda i 718 evra, kaže Stanković.

Kada je reč o francuskim propisima, i tamo porodični penzioneri imaju pravo na dodatni rad, pa takođe mogu bez uticaja na obim i korišćenje prava da ostvaruju prihod u iznosu od 18.428,80 evra godišnje.

Ako bi se dogodilo da prihod pređe navedeni limit, penzija se proporcionalno smanjuje.U slučaju novog braka, prihod korisnika porodične penzije i prihod bračnog druga ne smeju da pređuiznos od 29.486,08evra godišnje. Ukoliko ukupan prihod bračnih drugova pređe gorenavedeni iznos, porodična penzija se proporcionalno smanjuje.

Porodični penzioner u Austriji može da radi ili na drugi način ostvaruje prihode, a od visine prihoda u svakom pojedinačnom slučaju zavisi da li će se i u kom iznosu smanjiti iznos penzije. U Hrvatskoj, Republici Srpskoj, Federaciji BiH i Crnoj Gori korisniku porodične penzije koji zasnuje radni odnos ili započne obavljanje samostalne delatnosti – obustavlja se isplata penzije.

"Srpskim Zakonom o penzijama utvrđeno je da pravo na porodičnu penziju ostvaruju članovi porodice umrlog, odnosno korisnika starosne i invalidske penzije (bračni drug, deca i roditelji) kao lica koja nisu u stanju da samostalno obezbede materijalnu i socijalnu sigurnost, bilo zbog navršenih godina života, školovanja, ili zbog potpune nesposobnosti za samostalan život i rad", kaže Radina Todović, državni sekretar u Ministarstvu rada.

Propisano je da se primaocu porodične penzije koji stekne svojstvo osiguranika privremeno obustavlja isplata porodične penzije, s tim što se po prestanku obavljanja posla, odnosno osiguranja, isplata nastavlja.

"Pravo na porodičnu penziju se, dakle, ne oduzima, već obustavlja i ponovo uspostavlja po prestanku osiguranja", kaže ona i dodaje da svako angažovanje, bilo po osnovu zaposlenja, ili obavljanja ugovorene delatnosti (autorski ugovor, ugovor o delu), znači sticanje svojstva osiguranika u smislu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju, a time i obavezu uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Za razliku od onih koji primaju porodičnu penziju, korisnici starosne penzije mogu i pored ponovnog zaposlenja da nastave da primaju penziju.

"Starosnu penziju osiguranik ostvaruje na osnovu ispunjenosti kumulativnih uslova koji se, kada je o ovom pravu reč, odnose na zakonom utvrđene godine života i godine staža osiguranja, dok je porodična penzija izvedeno pravo", kaže Todović.

Korisnik porodične penzije, ako ispunjava uslove za ostvarivanje prava na starosnu penziju, može da se opredeli za korišćenje ove penzije i u tom slučaju ostvarivanje dodatnih prihoda na osnovu kojih je obavezno osiguran ne utiče na isplatu penzije.