"Neistine o PKB da bi se opravdala prodaja"

To tvrdi predsednik Samostalnog sindikata PKB korporacije Milisav Đorđević.

On je agenciji Beta kazao da je PKB ove godine poslovao pozitivno i ima dobitak od 250 miliona dinara, iako iz gradskog budžeta korporacija nije dobila ni dinara, a prošle godine ostala je i bez premija za mleko, čime je oštećena za oko 500 miliona dinara. "Neprimerene su izjave gradonačelnika Beograda i drugih koji predstavljaju Grad da PKB iz dana u dan beleži gubitke. Nije u redu što pljuju na PKB i prikazuju da radimo neuspešno, to su sve neistine koje se iznose da bi se opravdala prodaja. Mi radimo bez zastoja i proizvodni proces nam traje 24 sata", kazao je Đorđeviić.

On je naglasio da su zaposleni u PKB korporaciji jednoglasno protiv najavljene privatizacije, jer je praksa pokazala da nijedna privatizacija poljoprivrednih kombinata u Srbiji nije bila uspešna.

Đorđević je naglasio da je predlog sindikata da država i dalje ostane većinski vlasnik kapitala PKB-a, a da se manjinski deo privatizuje i da se, u krajnjem slučaju, manjinskom akcionaru da da vodi firmu ako država nije sposobna da postavi menadžment.

"Istina je da imamo i teret starih dugova od oko 2,7 milijardi dinara, ali to je iz perioda kada se čuvao socijalni mir i kada nisu plaćani porezi i doprinosi. To nam sad stalno podmeću. Mi za to imamo rešenje, tako što bi se država namirila prodajom 50 do 100 hektara zemljišta po tržišnoj ceni, a PKB bi ostao da radi", kazao je Đorđević.

On je naveo i da u PKB ima ukupno 2.200 zaposlenih, zajedno sa dva zavisna preduzeća Ekolab i Agroekonomik, a da je u samoj korporaciji 1.900 zaposlenih.

Dodao je i da PKB iz Padinske Skele zauzima ukupno 30.000 hektara, a da obrađuje oko 22.000 hektara.

ševarlić: Gde je procena vrednosti PKB-a?

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu Miladin Ševarlić kazao je agenciji Beta da bi PKB, najveća agrobiznis kompanija u Evropi, morao da bude pod posebnom pažnjom države i javnosti i da se vidi šta je javni interes u prodaji PKB-a.

"Do sada nisam shvatio šta je javni interes i zašto Grad Beoograd treba da prodaje PKB. Po tom osnovu onda sve agrobiznis kompanije u Srbiji koje su predmet privatizacije treba da prodaju lokalne samouprave u kojima se one nalaze", naglasio je Ševarlić.

On je dodao da prvo treba da se utvrdi da li je izvršena konverzija obaveza PKB-a po osnovu poreza i doprinosa prema državi u državni kapital, kao i da li je urađeno uknjiženje zemljišnih površina u korist države.

Foto: Tanjug

"Ako je izvršeno uknjiženje ili ako treba da se izvrši pre prodaje, onda to državno poljoprivredno zemljište pada pod udar zabrane prodaje državnog poljoprivrednog zemljišta", kazao je Ševarlić.

Prema njegovim rečima, pre bilo kakvog razgovora o prodaji PKB-a trebalo bi da se objavi procena vrednosti korpoacije.

On je naglasio i da bi se privatizacijom PKB-a praktično onemogućio uticaj države na kreiranje agrarne politike, imajući u vidu mogućnosti koje ima ta kompanija u oblasti proizvodnje goveda i svinja.

Ševarlić je naglasio i da je potrebno utvrditi šta će predstavljati urbano područje Beograda, jer bi novi vlasnik PKB-a prodajom samo nekoliko stotina hektara mogao da izmiri celokupnu cenu za preuzimanje kompanije, što bi moglo da dovede do toga da privatizacija PKB-a postane "najveći spekulativni posao 21. veka u Srbiji".

"Prodavanje PKB-a u delovima bio bi najveći apsurd sa stanovišta nauke i struke", naglasio je Ševarlić.