Na ovoj biljci zarađuju i više od 13.000 evra po hektaru: Biznis budućnosti i u Srbiji?

Sveži ili osušeni listovi i cvetovi koriste se kao aromatičan začin i kao "sredstvo" protiv moljaca, sušeni cvet se može koristiti kao čaj kod poremećaja raspoloženja, nesanice, grčeva ili lošeg varenja, a lavanda je svakako najpoznatija po njenim čuvenim etarskim uljima.

Berba, koja traje od sredine juna do početka jula, obavlja se pomoću motornih i akumulatorskih makaza za živu ogradu.

Puna isplativost za tri godine

Kada je reč o prinosima, svaki žbun u proseku daje oko 1,5 kilograma sveže biljke za preradu, dok prinos etarskog ulja zavisno od uslova gajenja i starosti zasada može biti i 150 litara po hektaru. Puna isplativost postiže se oko tri godine nakon formiranja zasada, kada počinje da se vraća uloženo. Inače, da bi se dobio litar etarskog ulja potrebno je oko 65 kilograma sveže lavande, a od jednog kilograma sveže biljke dobija se oko 160 grama suvog cveta.

Cene proizvoda, kao i činjenica da tražnja za lavandom u svetu raste za oko 6% svake godine, takođe su privlačni, s obzirom na to da kilogram suvog cveta ima cenu od 6 do 7 evra, litar eteričnog ulja je moguće prodati od 70 do 90 evra, dok samo bočica od 10 mililitara košta oko 200 dinara.

Kako plasirati lavandu

Gajenje lavande nije nepoznanica u Srbiji, uspešnih proizvođača i izvoznika ima i to na više lokacija, od severa Bačke do Pčinjskog okruga, ali osnovni savet za početnike koji pomisle da je reč o unosnom biznisu jeste da ipak – razmisle. Naime, kako za Blic priča Vladimir Filipović, viši naučni saradnik Instituta za proučavanje lekovitog bilja "Josif Pančić", lavanda nije produktna biljka i ne nalazi se na produktnoj berzi, što znači da jedne godine može imati odličnu potražnju, ali već sledeće nikakvu.

"To praktično znači da je na samom proizvođaču da vidi šta će sa njom, da li će je prodati kao sirovinu, kao poluproizvod ili kao finalni proizvod. Što više finalizira, to može očekivati veći prihod, ali je pre svega neophodna vizija na koji način će je plasirati. Mnogo faktora utiče na početak, da li se počinje od prazne parcele, da li već imate sušare i destilatore, kao i potrebnu mehanizaciju za održavanje i berbu", kaže Filipović.

Tragom vinove loze

Lavanda je inače mediteranska biljka, ali definitivno uspeva kod nas. Pokazala se otporna na niske temperature, ali velike kiše mogu uticati na cvet i kasnije količinu i kvalitet ulja. S druge strane, nije joj potrebno posebno navodnjavanje, izuzev kada se rasađuje. Odgovor na pitanje gde je najbolje posaditi jednostavan je – pratiti vinovu lozu.

"Ona kao višegodišnji zasad uspeva na onim zemljištima na kojima uspeva vinova loza, bukvalno je treba pratiti jer regioni gde se gaji vinova loza su regioni gde ima i lavande. Dakle, može se gajiti i u Šumadiji, koja je južno od Vojvodine. Poželjno je da su to neke južne ekspozicije gde ima više sunca, da bi zasad bio kvaliteniji i da bi proizvođači dobili kvalitetniji cvet i etarsko ulje", kaže Filipović.

"Ne upuštajte se u biznis sami"

Prema njegovim rečima, osnovni problem kod uzgoja lavande, kao i kod ostalih vrsta lekovitog bilja, jeste taj što se većina ljudi u biznis upušta sama, dok je tek manji broj njih u nekoj vrsti kooperacije koja garantuje da će im proizvod biti kupljen. Potencijala za proizvodnju, kako smatra, svakako ima.

"Proizvodnja pre svega zahteva bolji destilator i ispoštovane higijenske uslove, da je deo gde se lavanda prerađuje u ulje, potpuno čist. Ako je reč samo o proizvodnji cveta, takođe treba ispoštovati uslove čistoće. Cena destilatora, inače, zavisi od kapaciteta ali dosta naših proizvođača je snalažljivo i u ručnoj izvedbi prave destilatore koji mogu da posluže svrsi. To nije samo prisutno kod nas, već i u BiH i Severnoj Makedoniji", navodi sagovornik lista.

Trnovit put do tržišta

Put do tržišta, ističe on, znači da proizvođač pre svega mora da obezbedi uzorak za otkupljivača, koji će na osnovu analize dati povratnu informaciju. Ako uzorak ulja ili cveta zadovoljava kvalitetom, onda i svaki budući proizvod mora da bude takav.

"Dobra stvar je u tome što imamo nekoliko firmi koje izvoze etarsko ulje na tržišta Francuske, Belgije, Nemačke i SAD i to kao sertifikovanu organsku proizvodnju. Definitivno, uzgoj lavande i njenih proizvoda mogu da budu obećavajuća priča, ali naš savet je da se počinje sa manjim površinama i zasadima, da prosto ljudi vide kako će u praksi funkcionisati i koliko će uspeti da prodaju", savetuje Filipović.

"Potrebno dosta znanja i fizičkog rada"

Gajenja lavande, naravno, nema ukoliko se ne obezbede sadnice, što takođe može biti jedan od biznisa za ovo lekovito bilje. Na taj način, u formi porodičnog biznisa u Kujavici kod Šapca, već osam godina funkcioniše Jovan Lazarević (28), master inženjer poljoprivrede, koji je na doktorskim studijama herbologije.

"Što se nas konkretno tiče, ne proizvodimo ništa 'napamet'. Ugovaramo proizvodnju unapred, tako da sve što proizvedemo i prodamo. Od početka pa do danas poslujemo sa istom firmom. Oni su želeli da počnu sa gajenjem lavande, obratili su nam se sa tom idejom, mi smo prihatili i za predstojeću jesenju sadnju u planu je da proizvedemo 150.000-200.000 sadnica lavande", objašnjava Lazarević.

Iako deluje primamljivo, kako ističe, nije sve tako lako kao što "na prvu loptu" izgleda.

"Lavanda je vrlo atraktivna i tražena vrsta sa aspekta tržišta, interesovanje poslednjih godina raste, i prodaja uglavnom nije problem, posebno ako se radi o većim količinama, ali je potrebno dosta znanja i dosta fizičkog rada", zaključuje Lazarević.