Mali objasnio Nikeziću: Priređivačima igara na sreću znatno uvećane obaveze

Prema njegovim rečima, Nikezić iznova plasira neistinite tvrdnje, ovog puta da su od poreza oslobođena privredna društva koja se bave priređivanjem igara na sreću.

On je istakao da se na Nikezićevu žalost, od izmena zakona beleži konstantan rast budžetskih prihoda po osnovu priređivanja igara na sreću.

"Prošle 2021. godine je u odnosu na prethodnu 2020. godinu zabeležen rast od 35% što je 28,4 miliona evra, odnosno preko 3,3 milijarde dinara više nego 2020. godine, dok su u odnosu na godinu pre izmena zakona, ovi javni prihodi uvećani za čak 52%, što čini 37,5 miliona evra, odnosno 4,4 milijarde dinara više naplaćenih javnih prihoda nego u godini pre izmena zakona. Rast se nastavlja i u ovoj godini", napomenuo je Mali.

On je dodao da je upravo uspeh podstakao glavnog kritičara Dušana Nikezića da iznova brka realnost sa fikcijom, jer mu je teško da se otrgne Đilasovog imaginarujuma.

“Suprotno od onoga što tvrdi, domaćim priređivačima igara na sreću su poslednjim izmenama Zakona o igrama na sreću znatno uvećane obaveze po osnovu javnih prihoda. Tako za posebne igre na sreću na automatima, naknada za priređivanje uvećana je 100%, sa 5% na 10% na osnovicu koju čini razlika između uplata i isplata, s tim da je i minimalna mesečna naknada po automatu uvećana za 14,28%, sa 35 evra na 40 evra po automatu, bez obzira na visinu prihoda koja se ostvari po pojedinačnom automatu. Pored toga, za priređivanje posebnih igara na sreću - klađenje, minimalni iznos mesečne naknade za priređivanje povećan je za 10%, sa 500 evra na 550 evra po kladionici bez obzira na visinu ostvarenog prihoda. Takođe, za priređivanje ostalih igara na sreću preko sredstava elektronske komunikacije (tzv. online) naknada za priređivanje uvećana je 100%, sa 5% na 10% na osnovicu koju čini razlika između uplata i isplata, s tim da je i minimalna mesečna naknada uvećana za 33,33% sa 7.500 evra na 10.000 evra mesečno bez obzira na visinu ostvarenih prihoda”, rekao je Mali.

Kako je naveo, Nikezić pored manjka znanja zrači i očajem, jer firma za koju radi, iznova nije uspela da se domogne fotelje, kako bi ponovo mogli da brljaju po javnim finansijama.

“Nije mi teško da mu objasnim i da Republika Srbija, u skladu sa zakonom koji uređuje igre na sreću, pravo priređivanja igara na sreću može preneti na pravna lica (ili preduzetnike) sa sedištem na teritoriji Republike Srbije, pri čemu su pravna lica – priređivači igara na sreću obveznici poreza na dobit po stopi od 15%, kao i svi ostali obveznici ovog poreza. Zakonom kojim je uređeno oporezivanje dobiti pravnih lica propisan je poreski podsticaj koji je, uz ispunjenje uslova određenih tim zakonom, dostupan svim obveznicima poreza na dobit pravnih lica“, rekao je Mali.

On je dalje objasnio da je poslednjim izmenama zakona unapređen sistem oporezivanja dobitaka od igara na sreću u odnosu na prethodno važeća pravila, čijom primenom je dolazilo do situacija u kojima je porez na dobitke od igara na sreću mogao da bude viši od ostvarenog neto dobitka (razlike između uplata i isplaćenog dobitka).

“Naime, porez se naplaćivao čak i u situacijama kada su korisnici usluga imali veće uplate u odnosu na ostvareni dobitak čime se efektivno oporezivao i njihov gubitak”, naveo je on.

Mali je napomenuo da bi trebalo imati u vidu i da se navedene izmene Zakona o porezu na dohodak građana odnose samo na dobitke od igara na sreću koje su organizovane u skladu sa domaćim propisima, dok se dobici ostvareni od igara na sreću koje su organizovane po stranim propisima oporezuju u Srbiji kao drugi prihod.

“Ovim izmenama korisnici usluga dodatno se stimulišu da poštuju zabranu učestvovanja u igrama na sreću koje se priređuju u inostranstvu, a za koje se ulozi plaćaju na teritoriji Srbije. Samo po sebi je razumljivo da ovakva regulativa znatno smanjuje nelegalno priređivanje igara na sreću na teritoriji Srbije kao i odliv deviznih sredstava”, rekao je on.

Dalje je objasnio da se opisanim izmenama zakona, kojim se uređuju igre na sreću, kao i zakona, kojim se uređuje porez na dohodak građana, ostvaruje cilj da se teret oporezivanja prevali sa korisnika usluga na organizatore igara sreću koji i ostvaruju ekonomsku korist od ove delatnosti. Pri tome, kako je rekao, ostvaren je i pozitivan uticaj na visinu javnih prihoda, na žalost i Nikezića i njegovog gazde.

Mali je istakao da građani dobro znaju kakva je zaostavština i Nikezića i njegovog gazde i napomenuo da ne treba da brinu, jer se državni poslovi, za razliku od vremena kada su oni vladali, obavljaju odgovorno i domaćinski.

“Srpska ekonomija je u potpunosti stabilna, a svi makroekonomski pokazatelji su dobri, uprkos globalnoj krizi i tome što uopšte nije lako. Državni račun je pun i u njemu ima višestruko više novca, nego u vreme kada su državom rukovodili Nikezić i Đilas. Koliko su dobro radili i koliko su se potrudili oko uvećanja poreskih prihoda, bez obzira što nisu imali ekonomsku krizu kao mi danas, govori i činjenica da su 2012. godine na računu budžeta ostavili samo osam milijardi dinara, što nije bilo dovoljno ni da se pokrije trošak za penzije. Ta ekipa dovela je Srbiju do bankrota, a ljudi su hronično ostajali bez posla, jer su se fabrike i preduzeća zatvarali. Istovremeno, uspeli su da stvore dvostruku inflaciju i kurs koji je divljao, pa sada bez imalo stida i već uobičajeno bez obraza, pokušavaju da obmanu javnost. Građani pamte, a čini se da je to ipak najveća kazna”, naveo je Mali i zaključio da je Srbija danas okrenuta napretku i boljoj budućnosti.