Stres može podići šećer u krvi: Ovo se dešava vašem telu kada ste pod pritiskom

Stres može poremetiti ravnotežu šećera u krvi.

Stres nije samo neprijatan osećaj koji utiče na raspoloženje. Kada traje dugo ili je veoma intenzivan, može uticati na brojne procese u organizmu, uključujući i regulaciju šećera u krvi.

Kada se telo nađe pod pritiskom, aktivira se odgovor na stres. Tada se oslobađaju hormoni poput kortizola, koji mogu uticati na način na koji telo koristi i skladišti glukozu. Istovremeno se može promeniti delovanje insulina, hormona koji pomaže u regulaciji šećera u krvi.

To je posebno važno za osobe koje imaju dijabetes ili predijabetes, jer stres može dodatno otežati održavanje šećera u krvi u preporučenim vrednostima.

Hormoni pod pritiskom

Kada smo pod stresom, organizam pokušava da obezbedi dovoljno energije za reakciju na opasnost ili napor. Zbog toga se povećava oslobađanje hormona stresa, među kojima je kortizol.

Povišen nivo kortizola može:

•     povećati nivo glukoze u krvi
•     uticati na način na koji telo koristi šećer
•     promeniti osetljivost na insulin
•     povećati insulinsku rezistenciju
•     uticati na lučenje insulina

Na nivo šećera ne utiče samo sam stres. Kada smo pod pritiskom, češće preskačemo obroke, biramo manje zdrave namirnice, manje se krećemo ili lošije spavamo. Sve to može dodatno otežati regulaciju glukoze.

Ko je posebno izložen?

Uticaj stresa na šećer može biti izraženiji kod osoba koje već imaju problema sa regulacijom glukoze.

Veći problem mogu predstavljati dugotrajan stres, stres povezan sa poslom i teške životne okolnosti. Dodatni rizik postoji kada osoba na stres reaguje nezdravim navikama, poput prejedanja, smanjene fizičke aktivnosti ili zanemarivanja propisane terapije.

Kod osoba sa dijabetesom posebno je važno da stres ne dovede do preskakanja lekova, insulina ili redovnog merenja šećera.

Bricolage/Shutterstock

Moguće posledice

Dugotrajan stres i velike promene nivoa šećera mogu negativno uticati na zdravlje.

Kod osoba sa dijabetesom stres može otežati kontrolu šećera i krvnog pritiska, kao i povećati opterećenje za srce i krvne sudove.

Stres može ubrzati rad srca, povisiti krvni pritisak i doprineti naglom porastu šećera u krvi. Ako se takve promene često ponavljaju, potrebno je razgovarati sa lekarom.

Kada potražiti pomoć?

Veoma visok šećer u krvi može biti ozbiljan problem, posebno kod osoba sa dijabetesom.

Lekarsku pomoć treba potražiti ako se pojave jaka žeđ, učestalo mokrenje, izrazita suvoća usta i kože, ubrzano disanje, ubrzan rad srca, mučnina i povraćanje, bol u stomaku, glavobolja ili izražena slabost.

Posebno zabrinjavaju dah koji ima voćni miris, poremećaj svesti i teškoće sa disanjem. U takvim situacijama potrebna je hitna medicinska procena.

Shutterstock/fizkes

Kako se utvrđuje problem?

Stres i poremećaji šećera u krvi procenjuju se na različite načine.

Dijabetes i predijabetes utvrđuju se merenjem glukoze u krvi. Koriste se merenje šećera natašte, merenje glukoze u plazmi, oralni test tolerancije na glukozu i HbA1c, koji pokazuje prosečnu vrednost šećera u krvi tokom određenog perioda.

Ako je stres dugotrajan i ozbiljno narušava svakodnevno funkcionisanje, lekar ili stručnjak za mentalno zdravlje može proceniti njegovo trajanje i intenzitet i preporučiti odgovarajuću pomoć.

Kiefer Photography/Shutterstock

Kako smanjiti uticaj?

Promene svakodnevnih navika mogu pomoći i u smanjenju stresa i u boljoj kontroli šećera.

Važno je dovoljno spavati, redovno uzimati obroke, piti dovoljno tečnosti i birati što manje prerađenu hranu. Korisni su i svakodnevno kretanje, vreme za odmor, tehnike opuštanja, meditacija i druge aktivnosti koje pomažu u smanjenju napetosti.

Osobama sa dijabetesom posebno je važno da redovno prate nivo šećera i pridržavaju se terapije koju je propisao lekar.

Ako stres postane toliko izražen da ometa san, ishranu, posao ili svakodnevni život, razgovor sa stručnom osobom može biti važan korak.

Dodatnu podršku mogu pružiti porodica, prijatelji i osobe koje prolaze kroz slična iskustva. Kontrola stresa nije samo pitanje boljeg raspoloženja – može biti važan deo brige o celokupnom zdravlju i regulaciji šećera u krvi.