Kurs na ruku izvoznika i banaka

Dok su građani svoje dinarske ušteđevine hitno počeli da pretvaraju u evre, a privrednici zahtevaju kontrolu kretanja kursa, ekonomisti smatraju da je raspon „fluktuacije” do pet odsto u domenu prihvatljivog, naročito ako se može smatrati privremenim.

Visok kurs i slabljenje dinara prema evru, prema istraživanju portala Kamatica, odgovara izvoznicima koji koriste repromaterijal iz domaćih izvora, zatim menjačnicama koje ostvaruju veće provizije u svojim poslovima i bankama koje svoj kapital baziraju na parama koje stižu iz matica u inostranstvu (devizni prilivi za njih značili bi veći dinarski potencijal za plasiranje, a mesečne rate već odobrenih kredita indeksiranih u evrima omogućile bi veći dinarski profit u Srbiji).

Pad dinara odgovara i svim ljudima koji primaju plate u stranim valutama (zaposleni u predstavništvima stranih kompanija, pojedinih banaka, osiguravajućih kuća) ili pak imaju znatnu štednju u tim valutama.

Prema istraživanju tog portala, niži kurs i jači dinar odgovara uvoznicima, ali isključivo u trenutku kada plaćaju u inostranstvu, firmama koje svoj proizvod izrađuju od uvoznih materijala a prodaju ga na domaćem tržištu i onima koje svoje depozite baziraju na štednji domaćih firmi i građana.

Jak dinar odgovara, ipak, i poslovnim bankama, ali i svim firmama i građanima zaduženim u kreditima indeksiranim u stranim valutama i najvećem delu stanovništva koje prima zaradu u dinarima.

Iako pojedinim interesnim grupama odgovara ili jak ili slab dinar, nikome ne odgovara nestabilan kurs dinara, jer on znači pojačavanje rizika u privredi i za sobom povlači više negativnih ekonomskih efekata, nego što bi bilo kome doneo koristi.

Podsećanja radi, prošlogodišnja nestabilnost dinara donela je nagli rast referentne kamatne stope, topljenje deviznih rezervi, rast cena svih kredita, povećanje mesečnih rata kredita, pad životnog standarda, povlačenje devizne štednje iz banaka, poskupljene svih uvoznih proizvoda i energenata, povećanje poreza, a negativne kursne razlike su se pojavljivale u bilansu svih firmi.

Dugalić: NBS trebalo ranije da reaguje na deviznom tržistu

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS) Veroljub Dugalić kaže da je Narodna banka Srbije trebalo ranije da reaguje na deviznom tržištu i spreči pad kursa dinara, ocenjujući da je kretanje nacionalne valute centralna banka mogla da predvidi u protekle dve nedelje. On je rekao da NBS ima vise od 10 milijardi evra deviznih rezervi, što je tri puta više od dinarske novčane mase, tako da je mogla da spreči pad kursa, a da ne ugrozi devizne rezerve.

On je podsetio da je NBS mogla da predvidi šta će se dešavati sa kursom, jer su banke potraživale oko 164 miliona evra, zbog promene strukture obavezne rezerve poslovnih banaka, koje je propisala centralna banka, a to se odrazilo na veću tražnju za devizama i na pad vrednosti dinara.

Drugi ishod, koji je NBS, prema mišljenju Dugalića, mogla da predvidi je što krajem godine dospevaju rate za otplatu kredita pravnim licima, koja su se zadužila u inostanstvu, za šta su im bile potrebne devize.

Dugalić je naglasio da nijedna od banaka od NBS ne traži fiksni kurs dinara, već da se spreči njegov veliki pad, ukazujući da se teško može objasniti formulacija centralne banke koju često koriste, da će NBS regovati na deviznom tržištu samo u slučaju "ozbiljnijeg pomeranja kursa".