Biz - B92.net

Koliko košta jedna plodna njiva u Vojvodini?

Poljoprivredno zemljište je sve traženije, a najskuplja parcela prodata je u Južnobačkom okrugu za 31.000 evra.

Izvor: Kamatica
Podeli
Ilustracija: Depositphotos/Svedoliver
Ilustracija: Depositphotos/Svedoliver

U beogradskom regionu najsuplja parcela prometovana za 30.800, podaci su Republičkog geodetskog zavoda.

Tokom prvog kvartala ove godine u Srbiji je prometovano 41.587 nepokretnost, a 16.963 su posebni delovi objekata, 15.102 je zemljište i 9.522 su objekti.

Prodaja parcela poljoprivrednog zemljište od 2018. godine beleži rast. Po podacima Republičkog geodetskog zavoda, 2018. godine je prometovano 5.887, naredne godine 5.296, potom 2020. beleži blagi pad, pa je tada prodato 4.393, a 2021 - 5.675, da bi ponovo broj prodatih parcela rastao i ove godine dostigao broj od 5.937, prenosi Kamatica.

U Vojvodini je u proseku, u prva četiri meseca ove godine, hektar njive koštao 9.414 evra. Cena njiva u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji u proseku iznosi 4.050 evra po hektaru, a u Beogradskom regionu 4.800 evra.

Najveći rast cene poljoprivrednog zemljišta, pokazuju podaci RGZ, u odnosu na prvi kvartal 2021. godine, zabeležen je u Sremskom okrugu, gde je ove godine prosečna cena hektara 10.450 evra, dok je u istom periodu 2021. bila 8.500 evra. Znatan rast prosečnih cena zabeležen je i u Južnobačkom okrugu, pa je tako sa prošlogodišnjih 10.800 evra hektar poskupeo na 12.150 evra. Najjeftiniji hektar njive u prvom kvartalu ove godine plaćen je 250 evra, i to na području južne i istočne Srbije, a nešto malo više – 800 evra u Južnobanatskom i Srednjobanatskom okrugu.

Kada je reč o zemljištu koje je ponuđeno u oglasima, u Beogradu su cene najviše, pa se za nepunih 90 ari potražuje 338.280 evra, a za 648 ari 800.000 evra, 21 ar u Rumi je 7.500, dok recimo u Karlovcima 140 ari košta 149.000 evra.

Dragan Rabatić direktor Agencije „Solis nekretnina” kaže da su cene poljoprivrednog zemljišta po njegovom iskustvu još veće od onih koje su prikazane u izveštaju RGZ, pa je za najkvalitetniju parcelu sa dobrom lokacijom potrebno i do 20.000 evra po hektaru.

„Poljoprivrednog zemljište nema mnogo u ponudi. Cena zavisi od klase zemlje, veličine parcele i svih benefita poput: navodnjavanja, prilaznosti putevima i da li je pod zakupom i tako dalje. Ono što je praksa pokazala da najkvalitetnija zemlja dostuže cenu i do 20.000 evra po hektaru. Traže se veliki komadi zemlje, pa su ukrupnjene parcele nekada po hektaru skuplje nego one sitne“, kaže Rabatić.

Kupci su po njegovim rečima klasični investitori koji su prepoznali dobru priliku za investiciju, koji kroz zakup dobijaju prihode, ili veliki poljoprivredni proizvođači kojima je potrebno zemlje da bi nastavili svoju delatnost. Taj broj kupaca nije velik ali su spremni da kupe i znaju šta traže. Kada se pojavi kvalitetna ponuda, relativno brzo nađe svog novog vlasnika. Rabatić podseća i na jevrejsku poslovicu koja kaže: “Kupujte zemlju više se ne proizvodi”, jer je kako dalje pojašnjava zemlja ograničen resurs, te je veća potražnja od ponude.

Posle stanova u prvom kvartalu 2022. godine, najviše je prometovano građevinsko zemljište – 18 odsto, zatim poljoprivredno zemljište - 15 odsto.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.