Kako i zašto se ljudi prevare, pa upadnu u dugove VIDEO

Često to može biti ulazak u začarani krug dugovanja.

Istraživali smo kako najčešće obmanjujemo sebe kada je reč o novcu i kako da se ne nađemo u ćorsokaku sa parama.

Laganje sebe je siguran put do dugova i finansijskih problema. Počeću da štedim od ponedeljka, od sledećeg meseca, a taj dan nikako da dođe, uzeću kratkoročni kredit, a kamata posle dođe na naplatu, tu je i kreditna kartica, dozvoljeni minus, imaću bolju platu, a nemate garanciju za tako nešto, nemam dovoljno da sačuvam sa strane, "jednom se živi", priuštiću sebi skupu večeru, izlazak, putovanje i tako dalje.

"Ljudi imaju potrebu da racionalizuju svoju odluku, da daju sebi opravdanje zašto su rešili da to ne urade ovog ponedeljka nego sledećeg. Ali iza toga se često krije izbegavanje nekog osećaja ili se plašimo da se suočimo sa tom promenom životnog stila kada imamo manje novaca. I ljudi biraju, zapravo, neki ljudi koji odlažu štednju, biraju da odlože tu neprijatnost promene", kazao je za TV Prva Zoran Crnjin, psiholog.

I dok odlažemo odluku da počnemo da štedimo, mnogo ili malo, koliko smo u mogućnosti, banke nam srdačno otvaraju vrata i plasiraju "ponude" koje se ne mogu odbiti. "Ukoliko vam je potreban dodatni novac da ostvarite sve što želite, mi smo tu, nudimo vam keš kredit, niske kamate, fiksne rate." Koliko puta ste od banke dobili poruku ovakve sadržine ili videli sličnu reklamu? I koliko puta se odlučili da prihvatite i rešite trenutni problem, ali šta posle?

"U ovom slučaju će dobiti banka. Vi ćete dobiti trenutnu potrošnju. Ali ste to potrošili danas za ono što je trebalo da trošite u budućnosti. Druga je stvar kad je reč o dugoročnim kreditima i kada je reč o kreditima gde morate da investirate, na primer, za kupovinu stanova ili neki drugi aspekt te dugoročne potrošnje, onda je to drugačije, dobijate neku korist, investirali ste u imovinu, ne u tekuću potrošnju", kaže dr Božo Drašković, ekonomista.

Ipak, najbolje je, savetuju ekonomisti, kada ne morate kratkoročno da se zadužujete. Zato, nije loše štedeti malo po malo kad god ima mogućnosti. A teško je, jer se, između ostalog, u moru troškova, često vodimo onim "ako neću sad sebi da priuštim zadovoljstvo, kad ću?"

"To je priča o kratkoročnom i dugoročnom hedonizmu. Da li ću ja da se veselim sada, a sutra kako mi bude. Ili ću sad da stegnem kaiš i sebe da oslobodim i anksioznosti i neizvesnosti i da budem zadovoljan na duže staze. Da li je kratkoročna sreća nauštrb dugoročnog zadovoljstva? I šta češće biramo, kratkoročnu sreću ili? Ja bih rekao kratkoročnu sreću, mi živimo u instant društvu gde je sve na klik od tebe i prosto mi smo trenirani tako da nam je frustraciona tolerancija niska", objašnjava Zoran Crnjin, psiholog.

I penzionerski dani nam se čine daleki, pa ih se setimo tek kad zakucaju na vrata. A tad je možda kasno. Iako je u mladosti zaista teško razmišljati o daljoj budućnosti, nije loše odreći se nekih sitnica zarad onoga što nam dolazi. A i da ne bismo upali u dugove iz kojih je put do vraćanja na nulu mukotrpan i veoma dug.