Nova studija otkrila šta može da smanji rizik od demencije: Dovoljno je 42 minuta dnevno

Studiju su sproveli naučnici sa Medicinskog univerziteta u Guangdžouu, a objavljena je u časopisu "General Psychiatry".

Učesnici su bili deo britanske baze zdravstvenih podataka UK Biobank, a na početku istraživanja nijedna osoba nije imala demenciju. U proseku su imali 62 godine, a nešto više od polovine bile su žene.

Svaki učesnik je sedam dana nosio uređaj na zglobu koji je beležio kretanje i količinu svetlosti u njegovom okruženju. Naučnici su ih zatim pratili u proseku 8,1 godinu, a za to vreme demencija je dijagnostikovana kod 741 osobe.

Dovoljno je i oblačno nebo

Učesnici koji su tokom dana u proseku bili izloženi svetlosti jačoj od 1.000 luksa, što približno odgovara oblačnom danu na otvorenom, imali su oko 16 odsto manji rizik od demencije u odnosu na one koji su dane provodili u slabije osvetljenom okruženju, navodi "Saj njuz" (Sci.News).

Još jače svetlo donosi dodatnu korist. Oni koji su dnevno najmanje 42 minuta provodili na svetlosti od 5.000 luksa ili jačoj, kakva se dostiže napolju tokom vedrog dana, imali su oko 17 odsto manji rizik.

PeopleImages/Shutterstock

Prema autorima istraživanja, manje od 42 minuta izloženosti jakom dnevnom svetlu pokazalo se kao snažniji pokazatelj budućeg rizika od demencije od šest poznatih faktora rizika, među kojima su gojaznost, konzumiranje alkohola i povrede glave.

Sa druge strane, izloženost svetlu tokom noći nije bila značajno povezana sa rizikom od demencije.

Ključ je u unutrašnjem satu organizma

Naučnici smatraju da bi objašnjenje moglo da se krije u cirkadijalnom ritmu, odnosno unutrašnjem satu organizma koji se usklađuje sa smenom dana i noći i utiče na san, ponašanje i kognitivne funkcije.

Poremećaji ovog ritma česti su kod osoba sa demencijom. U delu analiza, obrasci spavanja i fizičke aktivnosti, zajedno sa razlikama u strukturi mozga, objasnili su približno trećinu povezanosti između izloženosti dnevnom svetlu i demencije.

Povezanost je bila izraženija kod ljudi koji prirodno kasnije odlaze na spavanje i kasnije ustaju, kod onih koji su tokom noći bili izloženi većoj količini svetlosti, kao i kod nosilaca varijante gena APOE ε4, poznatog faktora rizika za demenciju.

"Izloženost dnevnom svetlu mogla bi da posluži kao novi pokazatelj rizika od demencije“, rekao je Hongliang Feng sa Medicinskog univerziteta u Guangdžouu, jedan od autora studije, prenosi "Earth.com".

Povezanost ne znači i dokaz

Reč je o opservacionoj studiji, koja pokazuje povezanost, ali ne dokazuje da nedostatak svetlosti direktno izaziva demenciju.

Uređaj koji su učesnici nosili merio je svetlost na zglobu, a ne količinu svetlosti koja zaista dopire do njihovih očiju. Takođe, moguće je da je kod pojedinih učesnika bolest počela neprimetno još pre istraživanja, zbog čega su se manje kretali i ređe izlazili napolje.

Autori ipak smatraju da bi rezultati mogli da usmere buduća istraživanja i preporuke o tome koliko je važno provoditi vreme na dnevnom svetlu.

Boravak napolju predstavlja jednostavnu i pristupačnu naviku koja bi mogla da doprinese očuvanju zdravlja mozga, posebno kod osoba koje imaju povećan rizik od demencije. Ipak, potrebno je još istraživanja kako bi se utvrdilo da li izlaganje dnevnom svetlu zaista može da smanji rizik od ove bolesti.