Digitalizacija: Srbija kasni, ugledati se na Uber

To je zaključak je panela "Digitalna transformacija poslovanja".

"Digitalna transformacija menja sve. Ona je ovde, suštinski menja sve što radimo. To nije samo IT projekat, danas govorimo ne o tehnologiji, nego o biznisu, kako tehnologija utiče na biznis”", rekao je panelista i moderator, predsednik PKS Marko Čadež.

On smatra da je tehnologija i da se način na koji se radi promenio, veštine potrebne da bi se preživelo su promenjene i kaže da je PKS digitalnu transformaciju započeo pre godinu dana i da ona zahteva viziju, ciljeve i motivaciju ljudi.

"Menja se posao. Vizija je da PKS postane zaista organizacija koja treba da bude u 'vozačkom sedištu digitalne transformacije', hoćemo da je spustimo do najmanjih preduzeća, do svakog malog biznisa. Poslovni modeli se menjaju drastično i pitanje je njegovog opstanka. Osnovna vizija je da pomognemo privatnom sektoru na tom putu, ali i da promenimo način interakcije između privrede i državnih institucija", kaže Čadež.

PKS je postavila sebi ciljeve na kojima sada radi, ističe Čadež i kaže da je pre svega u pitanju sprovođenje potpune reorganizacije komorskog sistema i da PKS bude mnogo jednostavnija, efikasnija i brža servisno orijantisana organizacijom ka privredi.

"Mi smo jedina privredna komora koja je uvela elektronske usluge, svaki papir koji vam je bio potreban, za koji je moralo da se dođe u privrednu komoru u Beograd, za sada 19 različitih dokumenata, a ići ćemo do 42 dokumenta u naredna dva meseca, dobijaju se sada na našoj platformi 'eUsluga', a pojedine velike privredne komore, poput austrijske ili nemačke, nemaju ovoliki broj elektronskih dokumenata", rekao je Čadež. Predsednik kompanije MK Grupa Miodrag Kostić kaže da Srbija kasni za razvijenim svetom, kada je reč o digitalnoj transformaciji i kako bi to ilustrovao, naveo je da je diplomirao na informatici 1983. sa diplomskim "Uvođenje informatičkog sistema u šećeranu Vrbas", a da je taj diplomski rad primenio tek 2005. u šećeranu koju je kupio. b

"Vidite koliko kasnimo. Digitalna transformacija danas je kao pronalazak motora sa unutrašnjim sagorevanjem na kraju 19. veka, dok su se još konji koristili za prevoz i ko prvi uhvati taj korak, ima šanse da uhvati korak sa ostatkom sveta", rekao je Kostić.

Ako kao društvo uspemo da uradimo digitalnu transformaciju, kaže Kostić, napravićemo veću produktivnost lokalne samouprave, državne uprave, birokratije i na kraju će se dobiti digitalna transformacija cele ekonomije.

"Onda imamo šansu da uhvatimo korak sa svetom i ako budemo rasli sa ovim stopama od 1-2 odsto, biće nam potrebno za 30-40 godina da uhvatimo korak sa ostatkom razvijenog sveta", smatra Kostić.

Kaže da u današnje vreme kada postoje kompleksni konglomerati, poput njegove MK Grupe, koja ima 120 operativnih firmi, treba zamisliti koliko je potrebno vremena da se nađe 120 direktora.

"Možete da tražite 120 direktora, treba vam barem 10 godina, pošto je to nemoguće, onda imate drugi put, da nađete manji broj, recimo 12, ali onda digitalnom transformacijom i korišćenjem novih tehnologija napraviti ih efikasnim i tako kompenzujete nemogućnost da ih zaposlite 120", rekao je Kostić na trećem danu 16. Sinergije.

MK Grupa, prema njegovim rečima, pokušava da se digitalno transformiše i pre dve godine tome procesu dali su radni naziv "uberizacija".

"Uberizacija MK grupe, odnosno digitalna transformacija, jer ne postoji bolji primer na globalnom nivou od toga šta je Uber napravio sa prevozom, najbolji primer kako digitalna transformacija transformiše ceo sektor u svetu", rekao je Kostić.

Generalni direktor Majkrosoft Srbija i Crna Gora Željko Vujinović kaže da je za njegovu kompaniju digitalna transformacija već realnost, koja omogućuje nov način življenja, učenja i mora dovesti do potpuno novih biznis modela.

"Čak i pekara na ćošku mora digitalno da se transformiše, to će joj omogućiti veći broj korisnika. Ključ digitalne transformacije i njenog uspeha upravo je u interakciji državnog i privatnog sektora, a naročito bitna je interakcija sa univerzitetom. To se mora podsticati", kaže Vujinović.

Smatra da to nije proces koji počinje, to je neprekidan proces, a da zahteva od svih agilnost, brzinu, spremnost na promene.

"Cilj svih nas je da budemo uspešniji, kao zemlja relevantniji, vidlljiviji i konkurentniji", kaže Vujinović. Generalni direktor Telekoma Srbije Predrag Ćulibrk smatra da digitalna transformacija, sa nama ili bez nas, svesni mi ili ne, ulazi u sve pore naših života, u nauku, obrazovanje, privredu, državu, zabavu...

"Mislim da je obaveza naše generacije da je 'gurnemo' u pravom smislu, inače će nas generacije koje dolaze zaista pregaziti. Telekom Srbija ima veliku odgovornost, mi kao kompanija gledamo iz dva ugla na digitalnu transformaciju, iz internog ugla, kao unaređenje efikasnosti naših poslovnih procesa, unapredimo poslovanje kompanije, da kroz nju unapređujemo poslovanje kompanije", rekao je Ćulibrk.

S druge strane, on digitalnu transformaciju vidi i kao mogućnost da Telekom bude oslonac i partner koji u sinergiji sa svim ostalima vodi Srbiju u svim pravcima ka boljitku i da prati trendove u svetu.

Suosnivač kompanije Nordeus Branko Milutinović kaže da pripada digitalnoj generaciji, da ima digitalni biznis, što znači da svaki element posla i svaki čovek razmišlja na digitalni način.

"Banalni primer je da i zapošljavamo kroz softver, nema pečata, papira, oglašavanje pozicija radi se digitalno, sve na sajtu, sva komunikacija sa kandidatima je digitalna, ti ljudi prolaze kroz video konferenciju kao razgovor za posao, ne pišu pisma, ne čekaju u redu ispred kancelarije da ih direktor pozove", kaže Milutinović.

On veruje da će u narednim godinama, većina biznisa, a možda i svi, morati da pređu na taj model.

"Svaki čovek koji radi kod nas mora koristiti digitalne alate i znanja. Razvoj veštačke inteligencije i tehnologije, puno automatizovanih zanimanja će nestajati, a ostajaće kognitivna, koja će morati da se rade digitalno", rekao je Milutinović.

Državna sekretarka Ministarstva trgovine Tatjana Matić rekla je da je za njeno Ministarstvo digitalna transforacija počela odavno, i da je prvi uspešan projekat bio digitalizacija TV signala.

"Digitalna transformacija već je duboko u sferama našeg javnog i društvenog života, mediji zakoračili u nju, a ključno je da znamo da država ima viziju, da je postavila ciljeve i ostaje pitanje ljudskih kapaciteta koji bi trebalo sve u planovima i programima da ostvare", rekla je Matić.

Dodala je da je digitalna transformacija teška, za pojedine resore je i skupa, što je za državnu upravu dodatno opterećenje, ali podvukla da država ima viziju, postavila je ciljeve i radi na tome. Pomoćnik ministra prosvete Snežana Marković istakla je da dobar deo naših nastavnika ne kasni sa digitalnom transforamcijom i da, nakon 10 'neuspešnih godina i dva propala projekta' za uvođenje informacionog sistema, najzad postoji informacioni sistem, model otvorenih podataka.