Nikako nemojte da pijete ovaj sok: Moguće dalje širenje smrtonosnog virusa

Dalje infekcije Nipa virusom su moguće, s obzirom na poznati rezervoar virusa u populacijama slepih miševa u delovima Indije i Bangladeša, uključujući Zapadni Bengal, izjavio je predstavnik Svetske zdravstvene organizacije za RIA Novosti.

On je pozvao na povećanje javne svesti o faktorima rizika, posebno ističući opasnost od konzumiranja soka od urmi, koji može biti kontaminiran izlučevinama slepih miševa.

Indija je zabeležila sedmu epidemiju smrtonosnog Nipa virusa od 2001. godine. Za ovaj virus ne postoji vakcina niti specifičan lek. Trenutno je potvrđeno pet zaraženih osoba, od kojih su dve u teškom stanju.

Samuel Kariuki/ Shutterstock

Simptomi Nipa virusa

Simptomi infekcije variraju od potpunog odsustva simptoma do pojave groznice, kašlja, glavobolje, kratkog daha i konfuzije. U težim slučajevima stanje se može pogoršati veoma brzo, a pacijenti mogu pasti u komu u roku od jednog do dva dana.

Stopa smrtnosti iznosi između 50 i 75 odsto. Komplikacije uključuju upalu mozga, kao i napade koji se mogu javiti i nakon oporavka.

• Sve podeća na 2020? Pooštrene aerodromske kontrole, prijavljeni slučajevi opasnog virusa
• Infekcije ne miruju: Skoro 10.000 obolelih u Beogradu
• Grip hara Srbijom: Više od 20.000 zaraženih za nedelju dana; Evo do kada će trajati pik

Kako se virus širi

Nipa virus je RNK virus iz roda Henipavirus, koji prirodno cirkuliše među voćnim slepim miševima iz roda Pteropus. Prenošenje se najčešće dešava direktnim kontaktom sa zaraženim izvorom, ali je moguće i prenošenje sa životinja na ljude, kao i među ljudima.

Dijagnoza se postavlja na osnovu simptoma i potvrđuje laboratorijskim testovima.

Shutterstock/PeopleImages.com - Yuri A

Prevencija i istorijat bolesti

Ne postoji vakcina niti specifična terapija za Nipa virus. Preventivne mere podrazumevaju izbegavanje kontakta sa slepim miševima i zaraženim životinjama, posebno svinjama, kao i izbegavanje konzumiranja soka od urmi.

Do maja 2018. godine zabeleženo je oko 700 slučajeva infekcije kod ljudi, uz visok procenat smrtnosti.

Bolest je prvi put identifikovana 1998. godine tokom epidemije u Maleziji, a virus je izolovan i zvanično identifikovan 1999. godine. Naziv je dobio po selu Sungaj Nipa u Maleziji. Tokom suzbijanja epidemije, malezijske vlasti su uništile milione svinja kako bi zaustavile širenje bolesti.