Deevroizacija cilj i vlade i NBS-a

Ministarka finansija Dinana Dragutinović kaže i da visoka izloženost deviznom reziku, zbog evroizacije, predstavlja pretnju budućoj ekonomskoj stabilnosti zbog čega je neophodno da vlada i Narodna banka Srbije (NBS) i poslovne banke zajednički rade na procesu deevroizacije.

Prema njenim rečima, vlada mora da se uzdrži "od nepotrebnih akcija promovisanja evra", da se zadužuje u dinarima, subvencioniše dinarske kredite i da učini da potraživanja za restituciju glase na dinare.

Dragutinovićeva je naglasila da bi vlada morala da obučava gradjane i privredu o deviznim rizicima, da zabrani oglase sa cenama u evrima i promoviše tržište državnih obveznica.

Ministarka je istakla da bi NBS radi deevroizacije trebalo da postigne nisku inflaciju, ojača diferencijalni tretman obaveznih rezervi banaka u dinarima i devizama i da pooštri zahteve kako bi klijenti banaka bili svesni deviznih rizika.

Guverner NBS Radovan Jelašić je na Forumu izjavio da NBS u dužem razdoblju intenzivno radi na procesu deevroizacije, ali da je važno da i država podrži taj proces kroz mere koje je predložila ministarka finansija.

Jelašić je istakao da to neće biti lako niti popularno, jer sa sadašnjom inflacijom i referentnom kamatnom stopom dinarski krediti će narednih godina biti skuplji od kredita u evrima, ali je to prema njegovim rečima jedini način da se odbranimo od negativnih efekata.

Duboka finansijska evroizacija u Srbiji

Finansijska evroizacija u Srbiji vrlo je duboka, uz rastući trend, čemu doprinose smanjeni priliv kapitala i ubrzan pad vrednosti dinara, kaže stručnjak Ekonomskog instituta Vladimir Vučković i dodaje da postoje tri oblika evroizacije, ali je u Srbiji naprisutnija finansijska, koja je duboko ukorenjena u sistem i biće teško da se prevaziđe, za razliku od transakcione, za koju može lakše da se nađe rešenje. On je ukazao da to stvara probleme i privredi i građanima, jer se rizik deviznog kursa transformiše u kreditni rizik, ako su dugovi iskazani u evrima, a dolazi i do nenaplativosti kredita, što sve zajedno povećava nestabilnost finansijskog sektora.

Vučković je podsetio da je evroizacija izražena u svim segmentima - depozitima, štednji i odobrenim kreditima i da zauzima veoma visoko učešće, čime se pokazuju nedostaci dvovalutnog sistema. "Deevroizacija u Srbiji je moguća, ali ne na brz i lak način, jer ne postoji čarobni štapić koji će dovesti do toga da dinar bude dominantna valuta", rekao je Vučković, ukazavši i da zemlje koje su na silu pokušale da sprovedu taj proces nisu u tome uspele.

On je naveo primer latino američkih zemalja gde se pokazalo da brza, netržišna i represivna deevroizacija (dedolarizacija) nije dobro rešenje, jer zabrana pozajmljivanja u inostranstvu ili odobravanja kredita sa valutnom klauzulom može da dovede do pada kreditne aktivnosti i porasta kamata.

Prema njegovoj oceni, dinarski depoziti treba da budu različito tretirani i da se favorizuje dinar, a trebalo bi izdavati i dugoročne dinarske hartije od vrednosti sa realnom kamatnom stopom uz kompenzaciju inflacije. On je kazao da bi eventualna zabrana pozajmljivanja u inostranstvu ili zabrana odobravanja kredita sa valutnom klauzulom mogle da dovedu do pada kredita i porasta kamatnih stopa.

Kako je naveo, plasmani banaka sa deviznom denominacijom trebalo bi da budu tretirani kao rizičniji, a država bi trebalo da emituje indeksirane dugoročne hartije od vrednosti denominovane u dinarima.

Urednik biltena "Makroekonomske analize i trendovi" Stojan Stamenković je istakao da predlozi da Srbija zameni dinar i neformalno uvede evro pokazuju nerazumevanje funkcionisanja valutnog sistema, jer bi to bila najskuplja ekonomska politika za privredu u tranziciji, koja je još uvek nekonkurentna na svetskom tržištu.

On je istakao da problem Srbije nije kurs, nego neefikasna privreda, neizgrađeni spoljnotrgovinski sektor i zaostajanje produktivnosti.

Stamenković je kazao da nije dobar ni predlog da se uvede fiksni kurs, jer bi sve ekonomske kategorije morale da se prilagode toj fiksiranoj ceni, a posebno bi se povećala tražnja za devizama motivisana očekivanjem pada kursa dinara zbog erozije deviznih rezervi usled neravnoteže na deviznom tržištu.

"Fiksni kurs uz inflaciju doveo bi do pada dinara, a to bi značilo povećanje nekonkurentnosti srpske privrede", reko je on i kazao da obezbedjivanje "predvidivog" kursa nije zadatak centralne banke, jer privrednici moraju da procene i ukalkulišu kurs u svoje poslovne odluke.