Čemu eko taksa ako je plaća 20%?

Time bi se, kako je navela, omogućio nesmetani rad reciklažne industrije.

"Prošle godine naplata ekološke takse koja je jedan od glavnih izvora finansiranja naknada, odnosno podsticajnih sredstava, reciklažnoj industriji za prerađeni otpad, prošle godine platilo je samo 20 procenata proizvođača i uvoznika, u ukupnom iznosu od pet milijardi dinara", rekla je ona.

Na konferenciji o reciklažnoj industriji u organizaciji lista "Danas", navela je da nijedna kompanija koja je bila dužna da plati ekološku taksu, a to nije uradila, nije kažnjena, niti je sproveden proces prinudne naplate.

"Ukoliko bi naplata ekološke takse bila 100 odsto, to bi omogućilo da se prepolovi visina iznosa te takse koja je uračunata u cenu pojedinačnih proizvoda, od keksa do automobila", rekla je ona.

Predsednica Udruženja reciklera Srbije navela i da su zbog nemara države koja nije isplatila naknadu za prikupljeni i prerađeni otpad za poslednja tri kvartala, članice tog udruženja 2013. sakupile i preradile 25 odsto otpada manje nego godinu pre, odnosno oko 60,5 miliona kilograma.

"Potrebno je da se shvati da reciklažna industrija ne košta državu, već zagađivače i građane koji to placaćaju kupovinom svakog proizvoda, i zato ne vidim nijedan razlog da država ne isplaćuje naknade reciklerima za prerađeni otpad", rekla je Ana Petrović Vukićević.

Ponovila je da bi nova vlada, zbog značaja oblasti zaštite životne sredine i za buduće priključivanje Srbije EU, trebalo da ima posebno ministarstvo za zaštitu životne sredine koje bi probleme rešavalo brže i efikasnije.

"Potrebno je obezbediti i previdivost poslovanja reciklera, odnosno ne odstupati od toga da se svake godine 28. februara raspiše konkurs za dodelu podsticajnih sredstava za prikupljen i prerađen otpad", kazala je ona.