Inflacija u septembru 0,8 odsto

Beograd -- Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, inflacija je u septembru na mesečnom nivou iznosila 0,8 odsto, odnosno 5,7 odsto u odnosu na isti mesec lane.

Izvor: B92
Podeli
Foto: D. Balšić
Foto: D. Balšić

Pri tome je gotovo 60 odsto međugodišnje inflacije bilo opredeljeno faktorima na koje monetarna politika ne može da utiče - cenama neprerađene hrane i energenata, koji čine jednu četvrtinu potrošačke korpe, saopšteno je iz kabineta guvernera Narodne banke Srbije

Kako se navodi, ove dve grupe proizvoda su, zajedno posmatrano, dale doprinos međugodišnjoj inflaciji od 3,3 procentna poena. S druge strane, dugogodišnja relativna stabilnost deviznog kursa, koja će biti očuvana i u narednom periodu, predstavlja snažno sidro cenovne stabilnosti.

Cene neprerađene hrane su u septembru ove, u odnosu na septembar prethodne godine bile veće za 17,9 odsto, najviše kao posledica rasta cena svežeg povrća od 36,2 odsto i rasta cena svežeg mesa od 15,1 odsto. Ovakva kretanja su rezultat snažnog rasta cena hrane na globalnom nivou, kao i efekta niske prošlogodišnje baze - cene i jedne i druge grupe proizvoda su tokom prethodne godine bile na izrazito niskim nivoima. U manjoj meri, međugodišnjem rastu cena neprerađene hrane u septembru doprineo je i rast cena svežeg voća od 6,2 odsto.

Cene energenata su u istom periodu povećane za 9,5 odsto, pre svega kao posledica snažnog rasta cene nafte na svetskom tržištu i dostizanja njenog pretkriznog nivoa, koji je za posledicu imao i povećanje cena derivata nafte na domaćem tržištu od 16,3 odsto u odnosu na septembar prethodne godine kada su cene bile na znatno nižem nivou.

Kada je reč o povećanju međugodišnje inflacije u odnosu na avgustovskih 4,3 odsto, ono je i dalje pretežno vođeno rastom cena neprerađene hrane, i to pre svega cenama povrća, koje su tokom celog trećeg tromesečja imale sezonski neuobičajeno kretanje, između ostalog i zbog nepovoljnih vremenskih uslova i suše tokom letnjih meseci. U manjoj meri, ubrzanju inflacije u septembru doprinele su i cene mesa i voća, kao i cene pojedinih usluga.

Međugodišnja bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) na koju mere monetarne politike mogu da utiču, u septembru je ponovo bila znatno niža od ukupne inflacije i iznosila je 2,6 odsto, što ukazuje na privremenost inflatornih pritisaka. Od početka godine, međugodišnja bazna inflacija kreće se na nivou od oko 2 odsto, što je u velikoj meri rezultat i očuvane stabilnosti deviznog kursa. Na privremeni karakter inflatornih pritisaka ukazuju i inflaciona očekivanja finansijskog sektora za jednu, dve i tri godine unapred, koja se i dalje kreću oko nivoa od 3 odsto, kao i inflaciona očekivanja privrede koja se i dalje kreću u rasponu od 2 odsto do 3 odsto.

Prema projekciji Narodne banke Srbije, međugodišnja inflacija će u naredna dva tromesečja najverovatnije nastaviti da se kreće iznad gornje granice ciljanog raspona od 3,0±1,5 odsto.

"Od drugog tromesečja naredne godine očekujemo povratak međugodišnje inflacije u granice cilja, a zatim od druge polovine godine i njeno kretanje oko centralne vrednosti cilja, čemu će svakako doprineti i očuvanje stabilnosti deviznog kursa i u narednom periodu. Narodna banka Srbije će na taj način nastaviti da doprinosi i očuvanju poslovnog, investicionog i potrošačkog poverenja, koje je bilo ključ održanja proizvodnih kapaciteta tokom pandemije i koje će biti od velike važnosti za privredni rast i u narednom periodu", kažu iz NBS.

Imajući u vidu visoku bazu iz ove godine, postoji mogućnost da se u drugoj polovini sledeće godine ukupna inflacija nađe i u donjoj polovini ciljanog raspona od 3,0±1,5 odsto. Rizici po pitanju inflacije u narednom periodu odnose se pre svega na kretanja cena neprerađene hrane i globalne cene energenata, saopšteno je.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 138 idi na stranu