Srbija već ima jednoroga?

Beograd -- Kako do prvog jednoroga (startapa vrednog više od jedne milijarde dolara) iz Srbije?

Izvor: B92
Podeli
Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Digitalna transformacija

U istraživanju o digitalnoj transformaciji tokom pandemije, koje je 2020. godine sprovela Inicijativa "Digitalna Srbija" učestvovalo je više od 400 predstavnika domaće digitalne privrede, a rezultati su pokazali da 70% tradicionalnih kompanija planira da uvede nove projekte digitalne transformacije, pre svega razvoja novih digitalnih proizvoda, saradnje sa startapovima, unapređenja korisničkog iskustva ili postojećih proizvoda.

Upravo to pitanje bilo je naziv panela održanog danas na Webiz virtuelnoj konferenciji. Generalni direktor inicijative "Digitalna Srbija" Nebojša Đurđević i Stefan Kjuester iz globalne istraživačke organizacije Startup Genome govorili su o trenutnom stanju startap ekosistema u našoj zemlji.

Prema Kjuesterovom mišljenju, ne bi trebalo juriti za jednorogom i postavljati rokove.

"Nerealno je planirati razvoj jednoroga za, recimo, pet godina", ocenio je.

Ipak, kako je istakao Đurđević, vrlo je moguće da Srbija već ima jednoroga.

"Startup Genome je napravio izveštaj oslanjajući se na dostupne podatke, ali stvarna vrednost mogla bi da bude i do tri puta veća od one prikazane u izveštaju, što bi značilo da već imamo jednog ili dva jednoroga", napomenuo je.

Ono u čemu su saglasni obojica učesnika pomenutog panela jeste da su od ključnog značaja za dalji razvoj - jačanje zajednice.

"Upućenost privrednika na privrednike, na investitore, angažovanost na lokalnom nivou, podrška - naročito u ranim fazama razvoja, mentorstvo... Sve su to stvari koje se mogu unaprediti", ocenili su.

Jaki smo u gejming i blokčejn industriji

Doskora je, naveli su, bilo teško uopšte napraviti "presek stanja" i videti gde Srbija stoji kada je startap scena u pitanju.

"Nismo znali koliko startapova imamo, kako se uopšte definiše startap... Razvoj startapova upravo je glavna tema kojom se bavimo u Digitalnoj Srbiji, taj ekosistem je brzo rastao, vrlo je živahan i trebalo bi da se takmiči sa ostalim startap ekosistemima u svetu, a ne sa ostalim sektorima u Srbiji. Ono u čemu smo jaki jeste gejming i blokčejn industrija", kazao je Đurđević.

Strategija razvoja startap ekosistema: Zajednički poduhvat

Foto: Depositphotos/Rawpixel
Foto: Depositphotos/Rawpixel

Srbija je iznedrila desetine uspešnih startapa, ali da bi tako nastavili oformljena je radna grupa za formiranje strategije razvoja u tom sektoru. Učesnici drugog panela, članovi radne grupe, podelili su svoje utiske o strategiji.

„Svaki ekosistem zavisi od broja startapa i poverenja koje ekosistem ima da privuče investicije“, rekao je Zoran Vasiljev iz Group CEO Centili.

„Nisam se iznenadio po povratku u zemlju, već obradovao što se stvorila klima u kojoj preduzetništvo može da postoji, investira i napreduje“, kaže Vasiljev. „Imamo kovorking spejs, habove, primere dobrih kompanija koje rade i na svetskom tržištu, pa ne moramo da se plašimo da će nam kadrovi otići, već da napravimo što više uspešnih priča kako bi se oni vraćali i podelili iskustva da neko ima šansu da nauči od njih“, ističe on.

Kako kaže, trebalo bi se fokusirati na ono u čemu smo najbolji i da se tu da vetar u leđa. Odlični smo programeri i kreatori, volimo da se takmičimo – nismo dobri u prodaji i promovisanju, to mora da se promeni – moramo naći način kako da se okrenemo svemu što je 'mejd in Srbija', da ne bi naš prvi jednorog uzeo pare iz inostranstva i preskočio sve ovde.

Ali treba i privući strance, ne možemo mi sve sami ovde da radimo, dodaje.

U ranim fazama razvoja državna pomoć ključna

„U ranim fazama su državni izvori finansiranja izuzetno bitni, jer kreiranje ekosistema je uvek problem. Bez tog kapitala bi puno duže sve trajalo i puno kapitala i izgubljeno. To je dobar način da se uveća broj startapa u sistemu koji će onda biti interesantan stranim fondovima i kompanijama za investiranje“, kaže Jan Kobler iz South Central Ventures investicionog fonda, koji u portfoliju ima 28 kompanija, od kojih je 15 iz Srbije.

Prema njegovim rečima, u ranim fazama su državni izvori finansiranja izuzetno bitni, jer kreiranje ekosistema je uvek problem. Bez tog kapitala bi puno duže sve trajalo i puno kapitala bilo izgubljeno. To je dobar način da se uveća broj startapa u sistemu koji će onda biti interesantan stranim fondovima i kompanijama za investiranje.

„Potrebna je inicijativa, neophodno je da se međusobno povezujemo, i pomažemo u izlasku na strana tržišta. Ta spona u poslednje 2-3 godine se unapredila“, kaže Tanja Kuzman, viša menadžerka za startape iz kompanije PWC Srbija.

„Pristup kroz radnu grupu omogućava da ljudi koji su videli naše prednosti i mane, gde moramo da uložimo dodatne napore kako bismo se približili naprednijim sistemima“, kazala je ona.

„Moramo da pomognemo svim našim inovativnim preduzećima jer samo kreiranje proizvoda nije dovoljno, ti proizvodi moraju da dođu do stranih tržišta, da podržavamo prednosti koje smo prepoznali u našem ekosistemu“, istakla je Kuzmanova.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 150 idi na stranu