Rasprava o Predlogu budžeta; Mali: Devet puta više JP uplaćuje u budžet

Predsednik Skupštine Ivica Dačić zaključio je načelno jedinstveni pretres o predlogu budžeta za 2021. godinu. Sedica se nastavlja sutra od 10 časova.

Mali: Budžet za 2021. godinu temelj za ispunjenje programa Srbija 2025

Ministar finansija Siniša Mali rekao je da budžet za 2021. godinu predstavlja temelj za ispunjenje programa Srbija 2025. Poručio je da se ide ka cilju da prosečna plata u državi bude 900 evra, a prosečna penzija 430 evra.

"Srbija će za par godina izgledati potpuno drugačije nego sada", rekao je Mali.

Stabilno finansiranje ustanova kulture,budžet veći za 10,67%

Ministarka za kulturu i informisanje Maja Gojković izjavila je danas u Skupštini Srbije da je budžet za kulturu za 2021. uvećan za 10,67 odsto u odnosu na tekuću godinu i da iznosi ukupno 12,708 milijardi dinara čime je, kako je rekla, obezbeđeno stabilno finansiranje ustanova kultura u narednoj godini.

Gojković je tokom rasprave o Predlogu budžeta Srbije za 2021. rekla da su predviđena sredstva za sektor kulture i informisanja povećana za 12,708 milijardi dinara u odnosu na rebalans budžeta za 2020. što je uvećanje za 10,67 odsto.

''Planirani budžet za kulturu je razvojni, vidan je finansijski napredak u odnosu na prethodne godine. Imaćemo stabilno finansiranje ustanova kulture, povećali smo iznose za skoro sve konkurse iz oblasti kulture i informisanja'', rekla je Gojković.

Dodala je da je za oblast kulture opredeljeno 10,445 milijardi dinara, a za informisanje skoro milijardu i po dinara.

Gojković je kazala da opredeljena sredstva za kulturu i informisanje čine 1,10 odsto od ukupnog budžeta, što je uvećanje od 0,79 odsto u odnosu na rebalans budžeta za 2020.

Istakla je da je najznačajnije uvećanje za projekat ''''Gradovi u fokusu'''' za koji je opredeljeno 349,5 miliona dinara što je 250,5 miliona dinara više u odnosu na rebalans budžeta za 2020. i 200 miliona više u odnosu na budžet za 2019.

''To povećanje će u značajnoj meri doprineti decentralizaciji kulture, jer kultura ne treba da postoji samo u Beogradu i Novom Sadu već da prožima život čitave zemlje'', rekla je Gojković.

Dodala je da je za obnovu Petrovaradinske tvrđave u Novom Sadu namenjeno 300 miliona dinara, a za projekat ''Novi Sad evropska prestonica kulture'' 302,9 miliona dinara što je, naglasila je, uvećanje za 157 miliona dinara.

Gojković je navela da je za pripremu novog projekta ''''Prestonica kulture Srbije'''' izdvojeno 11 miliona dinara.

Ministarka je rekla da je odlukom Vlade Srbije određeno da se daje podsticaj za investiranje u snimanje filmova i serija u Srbiji za šta je opredeljeno 700 miliona dinara.

Mali: Izdvajanja za prosvetu uvećana za 12 milijardi dinara

Ministar finansija Siniša Mali izjavo je da su budžetu za 2021. godinu za prosvetu i obrazovanje predviđena izdvajanja od ukupno 235,7 milijardi dinara i da je za taj sektor izdvojeno 12 milijardi dinara više nego u ovoj godini.

Mali je u Skupštini Srbije, obrazlažući Predlog budžeta za 2021.godinu, rekao da je, osim borbe sa kovidom-19, ulaganje u mlade, obrazovne kapacitete, istraživanja i znanje najvažnija stvar za Vladu Srbije.

''Osim borbe protiv pandemije, ulažemo maksimalne napore da se obrazovni sistem poboljša, ulažemo ne samo u zgrade, kompjutere, već i u znanje mladih kako bi bili što spremniji i sposobniji da se nose sa izazovima budućnosti'', rekao je Mali.

On je naveo da je u budžetu izdvojeno 940 miliona dinara za program Erazmus plus koji omogućava našim studentima da uđu u proces razmene sa stranim studentima.

Kako je rekao, u budžetu je predviđeno 700 miliona dinara za besplatne udžbenike za socijalno ugrožene učenike, dok je za digitalne udžbenike planirano 789 miliona dinara.

Za opremanje škola namenjeno je 729 miliona dinara, dok je 37 miliona evra izdvojeno za nastavak procesa digitalizacije učionica.

Mali je naveo da je 95 miliona evra namenjeno za početak izgradnje umetničkih fakulteta, koji će biti na jednom mestu, zatim da Biološki i Geografski dobiju svoje zgrade, kao i da se proširi ETF u Beogradu.

''Potpuno smo posvećeni izgradnji novih škola i fakulteta kako bi učenici i studenti imali što bolje uslove za rad'', rekao je Mali.

Dodao je da su za rekonstrukciju i proširenje kapaciteta studentskih domova u budžetu planirana 32 miliona evra.

"Srbija cilja na šest odsto rasta"

Ministar finansija Siniša Mali rekao je da i prema projekcijama Evropske komisiije i MMF-a za naredne dve godine, Srbija "apsolutni lider".

Naveo je da Srbija cilja na šest odsto rasta za narednu godinu.

Ministar je odgovarajući na izlaganje poslanika Samira Tandira, rekao da je u prethodnom periodu bolnica u Novom Pazaru dobila dijagnostički blok, nova vozila, angio-salu. "To je sada jedna od najsavremenijih bolnica koje imamo", rekao je on.

Poslanik Samir Tandir prethodno je rekao da je pandemija pokazala koliko je Novom Pazaru neophodan klinički centar.

Govoreći o predlogu budžeta, on je rekao da on predviđa 19,5 milijardi dinara za nastavak izgradnje auto-puta Preljina-Požega, koji dolazi na oko sat vremena oko sandžačkih opština što će doprineti boljoj komunikaciji građana.

On je istakao i finansiranje gasovoda ka Novom Pazaru, a koje predviđa predlog budžeta. Po njegovom mišljenju gasovod je pored saobraćajnica neophodan za dolazak velikih investitora.

Mali: Plate u privatnom sektoru se mnogo više povećavaju nego u javnom

Ministar finansija Siniša Mali rekao je da se plate u privatnom sektoru povećavaju mnogo više nego u javnom.

On je u Skupštini rekao da Srbija sada ima 2,936 600 zaposlenih, a da je broj nezaposlenih 292 hiljada. On je istakao da je 2012. godine bilo samo 2,2 miliona zaposlenih.

Prema njegovim rečima, u privatnom sektoru plate su porasle sa 38.998 na 55.724 dinara, što je oko 42 odsto, dok su u javnom sektoru plate porasle za 28,4 odsto.

"Plate u privatnom sektoru se mnogo više povećavaju nego u javnom sektoru", rekao je Mali.

Mali: Iz godine u godinu sve više izdvajanja za privredu

Ministar finansija Siniša Mali rekao je da je javni dug 2012. godine iznosio više od 17 milijardi evra. Iz godine u godinu, istakao je, povećava se izdvajanje za privredu.

"Republički zavod za statistiku sledeće godine ima dodatni novac samo i isključivo zato što treba da izvrši popis sledeće godine", objasnio je on.

On je napravio i poređenje plata zdravstvenih radnika, te tako naveo da je medicinska sestra u Srbiji 2011. godine primala platu od 34.804,3 dinara, a 2020. godine ta plata je povećana na 57.399 dinara.

Kada su subvencije u pitanju, to nije podrška gubitašima, kako je rekao, već je u pitanju podrška razvoju preduzetništva, industrije, tu su turistički vaučeri za putovanja po Srbiji, naučno-tehnološki parkovi, programi za mlade, istraživače, ali i ekološki projekti.

"Budžet Ministarstva za ekologiju i zaštitu životne sredine je 8,31 milijardu dinara", precizirao je Mali.

"Država stala iza projekta gasovoda od Aleksandrovca do Tutina"

Ministarstvo finansija će u četvrtak prebaciti sredstva u iznosu od 20,1 milion dinara Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, ravnopravnost polova i društveni dijalog, odnosno Nacionalnom savetu nacionalnih manjina, izjavio je danas u Skupštini Srbije ministar Siniša Mali.

“Obećao sam da ćemo pomoći Nacionalnom savetu nacionalnih manjina. U petak nam je stigao zahtev u iznosu od 20,1 milion dinara koji ćemo ispoštovati”, rekao je Mali odgovarajući poslaniku Ujedinjena dolina-SDA Sandžaka Enisu Imamoviću.

Imamoviću je “zasmetalo” što se budžetska linija za Nacionalne savete naziva “dotacije nevladinim organizacijama”, navodeći da mu je to neprihvatljivo i da skreće pažnju da saveti nisu organizacija već organ manjinske samouprave koji se bira na izborima.

Imamović je rekao da neće podržati Predlog budžeta za 2021.godinu, između ostalog, zato što nije ispoštovan Zakon o planskom sistemu, kao i da čitajući budžet nije uspeo da nađe “razlog” zašto bi neko iz Sandžaka ili Preševske doline trebalo za njega da glasa.

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić je kratko prokomentarisao da je mislio da će Imamović podržati Predlog budžeta, jer im je, kaže, sve uvaženo, ali je i konstatovao da ni “njegovo razočarenje nije tako veliko”.

Imamović je kao obrazloženje zbog čega neće da glasa za budžet naveo i da mu je neprihvatljivo da se u dokumentu nije našla izgradnja Kliničkog centra Novi Pazar. Mali mu je odgovorio da vlada gleda da završi sve projekte koje kandiduju lokalne samouprave i podsetio je Imamovića da je završena rekonstrukcija OŠ “Vuk Karadžić” u Preševu, kao i Gimnazija “Skenderbeg”.

Ministar finansija ga je takođe podsetio da je skupština u decembru prošle godine izglasala garanciju Srbijagasu za izgradnju gasovoda od Aleksandrovca do Tutina i da se dolaskom gasovoda očekuje dalji ekonomski razvoj tog dela Srbije.

Mali je naveo i da su ove godine opštine Preševo, Sjenicu, Novi Pazar, Tutin dobile dodatnih 250 milona dinara za tekuću likvidnost, završetak kapitalnih projekata, navodeći da Vlada Srbije pomaže svakoj lokalnoj samoupravi kojoj pomoć treba.

Odgovarajući na primedbe poslanika Enisa Imamovića, ministar finansija Siniša Mali rekao je da je za gasovod od Aleksandrovca do Tutina država stala iza tog projekta.

"Opravdano ste rekli da treba više da radimo na kapitalnim investicijama kao što je gasovod, pa hajde da ih kandidujemo", kazao je Mali.

"Nismo uspeli naći nijedan razlog zašto bi bilo ko iz Sandžaka ili Preševske doline glasao za ovaj Predlog budžeta", kazao je prethodno u Skupštini Enis Imamović (SDA Sandžaka).

"Za nas je neprihvatljivo da se u ovom predlogu nije našlo mesta za izgradnju kliničkog centra u Novom Pazaru", objasnio je Imamović, rekavši da mu nije jasno zašto se i drugi predstavnici tamošnjih građana ne zalažu za taj klinički centar.

"Isti takav slučaj je i sa auto-putem, isto i sa železnicom", dodao je. On je pitao zašto izostaje refundacija novca koji građani Srbije troše na lečenje iako imaju overene zdravstvene knjižice, dodavši da se na tome mora insistirati, makar to radili građanskim tužbama protiv PIO Fonda.

Zukorlić: Pomoći pravnim licima verskih zajednica

Predsednik Stranke pravde i pomirenja Muamer zukorlić izjavio je danas u Skupštini Srbije da će poslanici te stranke podržati predloženi budžeta za 2021. godinu, pošto će, uprkos krizi sa koronom, biti nastavljeni započeti projekti.

"Ali, posebno me raduje da će oni projekti koji su već započeti biti nastavljeni i da kriza neće ugroziti te projekte na podrucju cele zemljle, a posebno na područu 'Sandžaka' kada je u pitanju izgradnja puta Novi - Pazar Tutin i gasovoda od Brusa preko Kopaonika do Novog Pazara i Tutina", rekao je on.

Zukorlić se u svom izlaganju bavio se pitanjem problema verskih zajednica i zatražio da se iznađe način da se pomogne pravnim licima u okviru verskih zajednica isto kao i ostalim pravnim licima, to jest, da im se pomogne da prevaziđu krizu i prežive, pošto su Ustav i zakoni eksplicitni po pitanju ravnopravnosti verskih zajednica.

"To je veoma važno pitanje, ali i veoma osetljivo ako imamo raskorak u pogledu tretiranja pojedinih", kazao je Zukorlić.

Foto: Tanjug/ZORAN ŽESTIÆ

Mali: Devet puta više JP sposobno da uplaćuje u budžet

"Nesumnjivo javna preduzeća mnogo bolje posluju danas nego pre 7, 8, 9 ili deset godina", kazao je ministar finansija.

"Naše je da ih dodatno unapređujemo da poboljšavaju svoje usluge, a takođe i da deo novca koji zarade uplate u budžet, a ne da budu u gubitku", kazao je Mali.

Prema njegovim rečima, 2008. godine ukupan broj JP koji je uplatio deo dobiti u budžet bio je svega šest, toliko ih je tada bilo sposobno za to, dok je 2019. taj broj 55.

"Devet puta više ih je sposobno da uplati u budžet, eto koliko je upravljanje javnim preduzećima poboljšano", naglasio je Mali.

"JP nam više nisu veliki fiskalni rizici", dodao je Mali, i rekao da smo umanjili subvencije i donacije koje smo ranije davali tim preduzećima.

Mali je u Skupštini Srbije rekao da je u proteklih nekoliko meseci Vlada Srbije zajedno sa EBRD-om radila na novoj strategiji upravljanja javnim preduzećima koja su u državnom vlasništvu i da očekuje da će se u narednih desetak dana predlog akcionog plana naći na sednici vlade. Primenu akcionog plana, Mali očekuje od naredne godine.

Podsetio je da je država morala svakog meseca da izdvaja ogroman novac za pomoć tim preduzećima, medju kojima su bili RTB Bor i Železara Smederevo, koji su zahvaljujući dobrim odnosima srpskog i kineskog predsednika pronašli strateškog partnera. Milićević: Planirana stopa rasta visoka, ali nije neostvariva

"Predlog budžeta je realno sagledan", kazao je poslanik Đorđe Milićević (SPS). "Imamo deficit, ali taj deficit nije skup, i bez obzira na to imamo dobre ekonomske podatke, javni dug je ispod 60 odsto BDP-a, pa u potpunosti podržavamo predlog budžeta, jer u centru pažnje ima građanina Srbije", kazao je Milićević.

"Planirana stopa rasta jeste visoka, ali nije neostvariva, a budžet je usmeren ka podizanju standarda građana, a istovremeno i razvojni", rekao je Milićević. PUPS: Švajcarski model dobar kao prelazno rešenje

"Budžet je planiran u skladu s ekonomskom situacijom, realno je planiran i ne predviđa veliki deficit, što su mu dobre strane. Izdvojeno je više za plate i penzije što podiže standard života građana, dok mu je otežavajuća okolnost pandemija", kazao je narodni poslanik Hadži Milorad Stošić (PUPS).

"Mi iz PUPS-a smo stava da je penzija ekonomska kategorija i mora se isplaćivati redovno", kazao je Stošić. "Smatramo da je švajcarski model dobar kao prelazno rešenje, jer stalno umanjuje penzije u odnosu na plate", rekao je, dodavši da usklađivanje penzija treba vezati za rast plata, to jest da bude najmanje 50 odsto prosečne plate.

"Verujemo da će se amandmanima dodatno popraviti i pooslanička grupa PUP-a će za njega glasati", dodao je Stošić, rekavši da će Predlog budžeta zadovoljiti potrebe velikog dela stanovništva, naročito starijeg, te da omogućava punu participaciju starijih građana u društvu.

On je ukazao na to da se civilizacijski nivo jednog društva meri njegovim odnosom prema najmlađima i najstarijima.

"Predloženi budžet je odgovoran prema građanima", kazao je poslanik Akoš Ujhelji (SVM). "Poslanička grupa SVM podržaće budžet jer sadrži izgradnju važnih infrastrukturnih projekata", kazao je Ujhelji, i istakao napore vlade za zaštitu zdravlja građana. Mali: Penzije potpuno stabilne

"Građani Srbije treba da razumeju da su penzije potpune stabilne, jer je PIO fond stabilan, njegovi prihodi rastu od doprinosa koji se plaćaju, jer u Srbiji radi sve više ljudi", kazao je ministar finansija danas u Skupštini prilikom rasprave o Predlogu budžeta.

Kako je rekao, 2012. prihodi PIO fonda bili su 287 milijardi dinara, a država ga je dotirala iz budžeta sa 48,2 odsto, dok je 2019. taj prihod bio 494 milijarde, od čega je iz budžeta 25,3 odsto, jer je vođena odgovorna ekonomska politika, jer su otvarane fabrike i zapošljavani ljudi, i smanjena siva ekonomija.

"To je ogroman porast, pri čemu idemo ka tome da PIO fond postane održiv", kazao je Mali. "Predlog budžeta pogled u budućnost"

"Predložili ste ambiciozan budžet i stojite iza njega i to poštujemo", kazao je poslanik Milorad Mijatović (SDPS). "Dugoročno gledano, ovaj Predlog budžeta je pogled u budućnost", kazao je on.

"Možemo se zaduživati, ali održivo zaduživanje je nešto što stalno moramo da poštujemo, a nadam se da nećemo dostići zaduženost od 60 odsto BDP-a", kazao je Mijatović, i dodao da svako prema svom računu može da oceni šta je urađeno.

On je predložio da penzije iznose 11 odsto BDP-a, a plate devet odsto.

"Kada se govori o pomoći, krupan zalogaj su socijalne karte. Uvek sam za to da više dobiju oni koji imaju najmanje a bogatiji da dobiju manje. To se može postići poreskom politikom, zakonom o platama i platnim razredima. Očekujemo da se krene ka tome", kazao je Mijatović.

Foto: Tanjug/ZORAN ZESTIC

Mali: Nijedan investitor nije odustao od Srbije

"Veoma je važno za građane Srbije što uprkos pandemiji i krizi ni jedan jedini investitor nije odustao do odluke da uloži svoj novac u Srbiju", kazao je ministar finansija Siniša Mali.

Kako je rekao, mi smo čak za 50 odsto povećali iznos novca za subvencije investitorima. "Kada vidite da jedna zemlja reaguje kao naša, onda ona postaje atraktivnija za investicije, jer ljudi žele sigurnost", objasnio je Mali.

Ministar finansija izjavio je da će Srbija ovu godinu završiti sa prilivom stranih direktnih investicija od 2,3 milijarde evra.

"Strategija našeg rasta u poslednjih par godina vezana je za investicije i izvoz. Zato investiramo više nego ikad u investicije koje povećavaju izvoz. Većina investitora dolazi ovde da grade fabrike i proizvodi ovde, ali ih interesuje i da plasiraju svoju ropbu na razna tržišta, pa su sporazumi o slobodnoj trgovini veoma važni", kazao je Mali.

"Od 2012. do 2019. godine Srbija je udvostručila izvoz roba i usluga na 23,3 milijarde evra. Imate nikad manju stopu nezaposlenosti, u 3. kvartalu ove godine ona je niža nego u prvom kvartalu pre koronavirusa", rekao je.

"To je osnov za povećanje plata i penzija, to je jedina održiva ekonomska politika", kazao je Mali. Mali Kamberiju: Ne diskriminišemo Preševo, Medveđu i Bujanovac

Ministar finansija odbacio je tvrdnje narodnog poslanika Šaipa Kamberija da se za opštine Preševo, Medveđa i Bujanovac ne izdvaja dovoljno novca za kapitalne investicije i da su one diskriminisane.

Tokom rasprave o budžetu u parlamentu, Mali je istakao da je Vlada Srbije od 2018. godine te tri opštine iz tekuće budžetske rezerve krajem svake godine pomogla sa ukupno 90 miliona dinara. Mali je naveo da je krajem 2018. godine taj iznos bio 40 miliona dinara, u 2019. iznosio je 20 miliona dinara, a u ovoj kriznoj godini iznosi 30 miliona dinara.

Takođe, dodao je Mali, iz budžeta Srbije u opštini Preševo u avgustu 2019. godine završena je rekonstrukcija Osnovne škole "Vuk Karadžić", kao i rekonstrukcija Gimnazije "Skenderbeg", a do kraja 2020. godine, navodi, biće završena i rekonstrukcija Osnovne škole "Ibrahim Keljmendi". U Medveđi je, kaže Mali, ove godine završena rekonstrukcija Doma zdravlja.

"Nije istina da postoji diskriminacija i da je bilo ko zaboravljen. Kad god možemo i gde god možemo, da li su domovi zdravlja, škole ili direktna podrška budžetu, mi to podržimo", rekao je Mali.

Poslanik Kamberi kazao je da, iako se govori da je budžet razvojni, da ne vidi pomake u poboljšanju budžeta za nacionalne savete nacionalnih manjina, niti za kapitalne investicije u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa. Tvrdi da je ove godine izdvojeno osam miliona evra manje nego prošle godine za kapitalne investicije u tim opštinama, te da su i manja sredstva u odnosu na potrebe koje nacionalni saveti imaju.

Mali je odgovorio da je od Ministarstva za ljudska i manjinska prava stigao zahtev za dodatna sredstva za Nacionalni savet nacionalnih manjina i da će tim zahtevom biti odborena sredstva u iznosu od 20,7 miliona dinara.

"To ćemo u četvrtak na narednoj sednici Vlade Srbij i odobriti", rekao je Mali.

View this post on Instagram

A post shared by Siniša Mali, MBA, CFA, CAIA (@mali_sinisa)

Foto: Tanjug/ZORAN ZESTIC

Palma: Očuvali smo stabilnost dinara

"Jedinstvena Srbija će glasati za Predlog budžeta", rekao je poslanik Dragan D. Marković Palma.

"Srbija može da se pohvali i da se bolje snašla od nekih evropskih država u okruženju i da smo sačuvali stabilnost dinara što je veoma važno", kazao je Marković.

Prema njegovim rečima, deficit budžeta je veoma mali.

"Socijalna pravda se desila kada su u pitanju plate, penzije, pomoć za penzionere...", kaže Marković. "Kada neko traži posao i javi se meni, moje službe mu daju najmanje 10 kompanija pa može da nađe nešto za sebe. Investitori dolaze u Srbiju zbog ekonomske sigurnosti i geografskog položaja", istakao je Palma, i dodao da Srbija ima i bonitet i kredibilitet.

On smatra da ljude ne treba plašiti vakcinisanjem. "Vakcina u Srbiji nije obavezna", naglasio je Marković. "Svakog dana samo to slušamo - korona, vakcine...", kaže Palma. "Hajde da ne pričamo 20 dana o koroni i vakcinama, da pustimo ljude na miru za praznike", rekao je Marković danas u Skupštini. "Ništa nije tačno šta nam je govorio Krizni štab, ništa osim podataka o zaraženim i umrlim", dodao je.

Poslanik Šaip Kamberi kazao je da je u budžetu predviđeno malo sredstava u odnosu na potrebe koje saveti nacionalnih manjina imaju. Prema njegovim rečima, posledice pandemije najviše se osećaju u nerazvijenim opštinama.

"Predlog budžeta za 2021. koncipiran je tako da građani u najmanjoj mogućoj meri osete posledice pandemije", kazala je poslanica Jelena Žarić Kovačević.

Predloženi budžet nastavlja da popravlja standard građana ali će biti usmeren i prema investicijama, kazala je ona.

Foto: Epa/KOCA SULEJMANOVIC

Poslanici Skupštine Srbije počinju raspravu o republičkom budžetu za narednu godinu u iznosu od 1.336 milijardi dinara, oko 11,36 milijardi evra, što je povećanje od 3,5 odsto u odnosu na rebalans budžeta za ovu godinu.

Predviđeni su rashodi i izdaci od 1,514 milijarde dinara, oko 12,88 milijardi evra, što je smanjenje od skoro 15 odsto u odnosu na rebalans, dok je projektovan deficit od 178 milijardi dinara, 1,51 milijardu evra, što je tri odsto bruto domaćeg proizvoda.

Na dnevnom redu sednice, koju je sazvao predsednik parlamenta Ivica Dačić, osim Predloga zakona o budžetu Srbije za 2021. godinu, su još četiri predloga odluka u vezi sa državnim budžetom.

Reč je o predlozima odluka o davanju saglasnosti na finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Tu spadaju i predlozi odluka o davanju saglasnosti na finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika i Nacionalne službe za zapošljavanje za 2021. godinu.

Na dnevnom redu je i Predlog zakona o završnom računu budžeta Srbije za 2019. godinu, Predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, te Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu, a koje je podnela Vlada Srbije. Ministar finansija Siniša Mali izjavio je ranije za Tanjug da je budžet za 2021. usmeren na podizanje životnog standarda građana, ali je i razvojni, jer će 330 milijardi dinara, odnosno 5,5 odsto BDP-a, biti izdvojeno za kapitalne investicije.

Dodao da bi tako konstruisan budžet sledeće godine trebalo da omogući privredni rast od šest odsto.

Projektovani deficit je 178 milijardi dinara, što je tri odsto BDP-a.

Kada je reč o prvom stubu, podizanju životnog standarda, Mali je rekao da će od 1. januara penzije biti povećane za 5,9 odsto, minimalna cena rada za 6,6 odsto, kao i povećanje plata u javnom sektoru.

Istakao je da će od 1. januara pet odsto povećanje plate dobiti medicinski radnici, dok će ostali zaposleni u javnom sektoru dobiti 3,5 odsto, a ostalih 1,5 odsto povećanja oni će dobiti od 1. aprila.

Mali je kazao i da će vojnici, pored toga, dobiti dodatno povećanje do deset odsto.

Podsetio je da je u okviru Programa "Srbija 2025", cilj države da prosečna plata u Srbiji do 2025. godine bude 900 evra, a prosečna penzija 430 evra.

Od tog cilja, ističe Mali, država ne odustaje i navodi da će "svaki ušteđeni dinar" biti iskorišćen za povećanje plata i penzija.

Tim povećanjem, objašnjava ministar, povećava se tražnja, jer građani više kupuju, dok privredna aktivnost, podstaknuta tom tražnjom, nastavlja da raste.

Druga bitna stavka budžeta za narednu godinu, navodi Mali, jeste izdvajanje novca za kapitalne investicije, jer se, objašnjava, pokazalo da kada država ulaže u auto-puteve, industrijske parkove, razvoj i rehabilitaciju železnice, da se na taj način podstiču i privatne investicije.

Mali navodi i da je Fiskalni savet pozdravio veći budžet za kapitalne investicije.

"Sledeće godine 330 milijardi dinara, što je 5,5 odsto BDP-a, biće izdvojeno za kapitalne investicije", naglašva on.

Na spisku tih investicija nalaze se izgradnja Moravskog koridora, auto-put Preljina-Požega, brze saobraćajnice Iverak-Lajkovac, auto-put Niš-Pločnik, auto-put Ruma-Šabac-Loznica...

Mali kaže da sledeće godine počinje izgradnja Fruškogorskog koridora, dok se za novi put "Vožd Karađorđe", koji će povezati Šumadiju sa istočnom Srbijom, radi projekat koji će biti završen naredne godine, a realizacija počinje 2022. godine.

U budžetu je izdovojen novac i za nove industrijske parkove, za nastavak rehabilitacije pruga, kao što su Niš-Dimitrovgrad i brza puga od Beograda do Novog Sada.

Ministar je naveo i da predlog budžeta predviđa još veća ulaganja u poljoprivredu, kulturu i zdravstvo zbog izgradnje infrastrukture i nabavke opreme.

Podsetio je da će posle više decenija u 2021. početi projekat izgradnje metroa u Beogradu.

Zatim, izgradnja domova zdravlja u Loznici, Aranđelovcu, Smederevskoj Palanci i Vranju.

Takođe, završetak KC Srbije u Beogradu, gradnja KC Vojvodine i KC Kragujevac.

Ministar očekuje da će tako konstruisan budžet sledeće godine omogućiti da privreda ostvari rast od šest odsto, da će podstaći privatne investitore, strane i domaće, da nastave da ulažu, ali i da će napraviti dobru osnovu za 2022. i 2023. godinu.