Mali: Od 1. januara penzije veće 5,9 odsto

"Sve što država ulaže u auto-puteve, u železnicu, u izgradnju mostova, škola, zdravstvenih ustanova, to podstiče privatne investicije. Mi zato naredne godine imamo preko 330 milijardi dinara izdvojenih za kapitalna ulaganja, što čini 5,5 odsto našeg BDP-a. Poređenja radi, recimo, 2010. godine bilo je izdvojeno 3,1 odsto BDP-a za kapitalne investicije“, rekao je Mali gostujući na RTS-u.

On je objasnio da se izgradnjom podstiče rast ekonomije, jer se otvaraju nova radna mesta i podstiče rast građevinskog i ostalih sektora.

„Podstiču se privatne investicije, posebno direktna strana ulaganja. Dolaze ovde jer vide bolji kvalitet privrednog okruženja. To je veoma važno i mi smo na osnovu procena za sledeću godinu predvideli rast našeg BDP-a za 6 odsto. Ne smatram da je to optimistična procena, jer u poslednjem kvartalu 2019. godine stopa rasta naše ekonomije je bila 6,2 procenata, a u prvom kvartalu ove godine, iako je korona počela u martu, imali smo stopu rasta od 5,1 odsto“, naveo je ministar finansija.

Govoreći o povećanju životnog standarda, Mali je podsetio da je od 1. januara sledeće godine planirano povećanje plata u javnom sektoru, penzija i minimalne zarade, kao i dodatno rasterećenje privrede, odnosno smanjenje doprinosa za 0,6 odsto. Objasnio je da država time ne dozvoljava da građani pate zbog pandemije virusa korona i da se povećava tražnja.

„Od 1. januara planirano je povećanje penzija po švajcarskoj formuli od 5,9 odsto. Imamo i povećanje minimalne zarade od 6,6 procenata. Predviđeno je i povećanje plata od 1. januara za zdravstvene radnike od 5 odsto, a za ostale u javnom sektoru od 3,5 procenata. Njima će od 1. aprila sledeće godine zarade biti dodatno uvećane za 1,5 odsto. U planu je i povećanje plata za vojnike za 10 procenata“, rekao je on.

Ministar je naglasio da za sada nema potrebe za dodatnim prolongiranjem plaćanja poreza i doprinosa, ali da se prati situacija u svetskoj, regionalnoj i domaćoj ekonomiji.

„Milion i 50 hiljada zaposlenih dobilo je pet minimalnih zarada ove godine, ali ne isključujem mogućnost pomoći naredne godine. To naravno zavisi od situacije u svetskoj ekonomiji, zavisi i od stope i brzine oporavka ekonomije u regionu. Veoma ozbiljno shvatamo našu ekonomsku politiku i ne pokušavamo da predvidimo dešavanja za 12 ili 18 meseci, ali ono što od nas zavisi to je povećanje plata i penzija, kao i kapitalna ulaganja, jer finansiranjem investicija u Srbiji mi jačamo rast naše ekonomije“, objasnio je on.

Naglasio je da je država tokom 2020. godine pomogla građane i privredu sa preko 6 milijardi evra uz dodatne mere do kraja godine, što čini 12,7 odsto našeg BDP-a, čime je naša privreda spašena.

Mali se osvrnuo i na javni dug Srbije i konstatovao da je pandemija virusa korona povećala javni dug u svim državama, ali da mi nismo prešli nivo Mastrihta od 60 odsto niti u 2020, niti je to predviđeno u 2021. godini.

„Mi nemamo ništa vanredno, osim redovnih aukcija koje smo planirali za narednu godinu. Ne računam bilateralne sporazume koje imamo za velike investicije, poput završetka dela auto-puta Preljina – Požega. Kako se budu završavali radovi, tako ćemo povlačiti novce“, naveo je on.

Dodao je da se Srbija ne zadužuje kao što je nekada bio slučaj i objasnio da će država od prodaje Komercijalne banke skoro polovinu novca iskoristiti za vraćanje starog duga iz 2012. godine.

„Reč je o azerbejdžanskom kreditu. Mi sada na međunarodnom tržištu dobijamo 1 odsto kamate, a ovo je kredit od 4 odsto na 300 miliona evra, pa izračunajte! Čuo sam kritike da povećavamo javni dug, pa mi ništa ne povećavamo osim što refinansiramo stare preskupe dugove. Pogledajte i ovaj primer - pre dve nedelje smo iskoristili povoljnu situaciju na tržištu i refinansirali deo kredita koji je uzet po stopi od 7,25 odsto i koji dospeva u septembru naredne godine. Taj kredit smo refinansirali po stopi od 1 odsto. Upravo to se zove odgovorna ekonomska politika, to se zove odgovorno upravljanje javnim dugom“, rekao je Mali.

Ministar finansija je ponovio da se sledeće godine povećavaju plate i penzije u skladu sa mogućnostima i da se ulaže u kapitalne investicije bez ugrožavanja makroekonomske stabilnosti, bez povećanja javnog duga u odnosu na BDP. Zaključio je da se na taj način borimo za stopu rasta koju smo imali pre krize.