Restitucija: Nemaju ni krunu ni dvor, a sada žele da vrate spa-centar VIDEO

Beograd -- Jesu li zakoni o vraćanju oduzete imovine sastavljeni posle Drugog svetskog rata namerno nemušto napravljeni?

Izvor: B92, Prva TV
Podeli
Foto: Prva TV
Foto: Prva TV

Karađorđevići su počeli bitku za vraćanje imovine u Crnoj Gori aprila 2005. Zahtev je odbila Komisija opštine Budva 2007, a rešenje je potvrdila Regionalna komisija u Baru. Obe komisije su imale isto stanovište - da ne postoji crnogorski akt kojim je ta imovina oduzeta.

Nedavno su na listu nekretnina koje traže da im se vrate dodali i spa-centar u Miločerskom parku, izgrađen pre sedam godina.

Mile Antić, član organizacije Mreža za restituciju za Prva TV kaže da se, po srpskom zakonu o restituciji, vraća samo nepokretnost koja je oduzeta, a ono što je naknadno izgrađeno ostaje u imovini onoga koji je taj objekat izgradio.

Direktor agencije za restituciju, Strahinja Sekulić navodi da je imovina u Srbiji i celoj SFRJ uzimana na osnovu ukaza iz 1947, kojima je oduzeta imovina i porodici Karađorđević, no, taj zakon u Srbiji više ne važi.

Najvažniji deo imovine koji pripada Karađorđevićima je dvorski kompleks, ali zakon ne dozvoljava njegovo vraćanje. U slučaju da imovina ne može da se povrati, kako kaže Sekulić, nepokretnost ide na obeštećenje, a vlada donosi koeficijent obeštećenja.

"Mi smo odneli odluku u skladu sa zakonom da ne možemo vratiti tu imovinu, a tu našu odluku je potvrdilo ministarstvo finansija, ali je upravni sud to poništio i vratio proces na postupak obeštećenja, što znači da država ostaje vlasnik dvora, ali da je potrebno pokrenuti postupak obeštećenja oduzete imovine."

Kakva je sudbina običnih građana?

Antić kaže da "obični građani" treba da očekuju da vlada vrlo brzo napravi izmene u zakonu i da omogući da se određeni članovi zakona preformulišu i da ga u onom delu, gde se pokazao efikasan, a to je naturalna restitucija, učini još efikasnijim.

Sekulić ističe da ne zna da li će doći do izmena u zakonu i dodaje da je običnim građanima uspešno vraćeno 500,000 km2 i 53,000 ha poljoprivrednog zemljišta i da je skoro 22,000 građana ostvarilo pravo restitucije.

Antić navodi da Karađorđevići nisu morali da uđu u proces restitucije i da bi tim postupkom pokazali solidarnost sa građanima Srbije, koji su u sličnim situacijama.

"Neulaskom u proces restitucije bi bilo omogućeno da zakon o restituciji bude donesen ranije" kaže Antić i dodaje da Karađorđevići, na taj način, ne bi skretali pažnju na sebe, to jest ne bi se izuzimali od ostalih građana.

Srbija

strana 1 od 173 idi na stranu