"To što Srbija kasni 25 godina, možemo da pretvorimo u prednost"

Navodi da to može da uradi ako bude "preskakala" loša tehnološka rešenja i izbegavala greške koje su drugi pravili.

"Srbija neće postati deponija prljave tehnologije. To se neće desiti!", rekao je Trivan.

Ministar je u Beogradu, tokom 18. Ekonomskog samita Srbije na temu "Izazov inkluzivnog rasta", kazao da je Srbiji "decenijama nedostaje društveni kontinuitet" i da je svest o posledicama zagađenja vode, vazduha, zemljišta, pitanje lične i društvene odgovornosti kao "jedan od prvih koraka u rešavanju problema".

"Osvešćivanje je ključ napretka društva u celini. Hajde da se pogledamo u ogledalu, da spoznamo realno stanje životne sredine, šta je društvo do sada uradilo, i kuda ćemo dalje", kazao je Trivan.

On je naveo da se u Srbiji prerađuje manje od deset odsto otpadnih voda i da je potrebno izgraditi 359 sistema za to.

"U oblast voda, Srbiji će biti potrebno da uloži oko pet milijardi evra" ocenio je Trivan i dodao da novac za to i druge potrebe zaštite životne sredine može da se obezbedi delom iz pretpristupne pomoći Evropske unije, delom iz kreditnih linija, delom učešćem lokalnih samouprava, kao i javno-privatnim partnerstvom.

"Pridruživanje EU posebno će se odraziti upravo na privredu, pre svega zbog obaveze ispunjavanja ekoloških evropskih i svetskih standarda u poslovanju. Ukoliko to ne budemo uradili, ostaćemo autistični i orijentisani na naše tržište koje je previše malo, što će biti loše za privredu", rekao je Trivan.