Krompir od 9 centi ruši srpsku matematiku, kako?

"Stiže nam krompir iz Francuske po devet centi. Mi jednostavno ne možemo tako jeftino proizvesti. Oni mogu, pošto imaju od 500 do 1.000 evra subvencija po hektaru", jadao se nedavno čuveni povrtar u Gospođincima, Lazar Đukić u članku koji smo nedavno objavili, piše portal Agroklub.

Ako Đukić, koji ima 300 hektara pod povrćem, ne može da bude profitabilan, šta tek da rade oni manji povrtari?

Gorepomenuto pitanje postavili smo profesoru na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu i predsedniku Vojvođanskog društva povrtara Žarku Ilinu. Inače, zbog višedecenijske predanosti poslu, on Đukića od milošte zove car Laza.

"U pravu je car Laza. Ali moram da dodam da je taj krompir iz Francuske u septembru bio četiri evrocenta, što je šest dinara. Zatim je u decembru bio sedam evrocenti, što je 8,4 dinara. Sada je devet evrocenti, što je 11 dinara. Mora se znati da su subvencije u EU od minimum 270, češće 300 i 380, a imate država i sa 900 evra po hektaru. Taj proizvođač je zaštićen na nivou EU, pa države, pa regiona, pa opštine. Tom proizvođaču je zarada ostatak od subvencije", otkriva Ilin.

Konstatuje da je naš povrtar u izuzetno teškoj situaciji, jer ne može da bude konkurentan sa 4.000 dinara subvencija, što je 34 evra, a cena evrodizela je 159 dinara.

"Kako gazdovati i biti konkurent povrtarima u Evropskoj uniji? Đubrivo košta od 400 do 500 evra, a u povrtarskoj proizvodnji po hektaru ga treba od 1.500 do 2.000 kg. Kako poslovati kada milimetar vode za navodnjavanje košta minimum 1,5-2 evra u sistemima koji su novi, gde je potrošnja goriva ne veća od šest litara na sat, a u starim, zastarelim, sistemima je potrošnja do 11 litara na sat, cena milimetra dodate voda košta čak do četiri evra. Prošle, ekstremno sušne godine, trebalo je dodati gotovo 1.000 milimetara vodenog taloga, što čini polovinu prinosa. Kako je u takvim uslovima moguće biti konkurentan?", pita se Ilin.

Đorđe Simović