Može li pčela postati srpski losos?

Beograd -- Norveški ambasador Nils Ragnar Kamsvog izjavio je da Srbija ima preduzetničkog potencijala navodeći primer srpskog meda.

Izvor: B92
Podeli

Naime, naš med se za kratko vreme probio na norveškom tržištu i sada tamo zauzima skoro trećinu tržišnog kolača.

Kamsvog je u razgovaru sa studentima beogradskog univerziteta podelio norveška iskustva, inspirišući prisutne da i sami možda krenu tim putem.

Kako objašnjava ambasador onaj ko hoće da bude pokretač promena, ko hoće konkurentnu privredu, mora biti radoznao, spreman da preuzme rizik, optimista, ali i da zna da izvuče lekciju iz neuspeha.

"Najbolji primer preduzetništva i inovacije u Norveškoj je podvodni sektor. Prošle godine je zabeležen promet od 24 milijardi evra samo u ovoj oblasti, a reč je o sektoru koji nije postojao pre 40 godina. Mnoge kompanije iz ovog sektora u svetu se sele u Norvešku upravo zbog klastera. Međutim, biti preduzetnik je izazovan poziv jer kako studije pokazuju, samo jedna trećina firmi opstane u prvih pet godina. Osim inovacija, tajming je takođe važan. Napoleon je zamolio svoje generale da budu pametni i da budu srećni. Iste kvalifikacije mogu biti potrebne i preduzetnicima”, dodao je ambasador.

 

 

”Baš takvi su bili Norvežani kada su prvi put ušli u biznis sa ribom. Pre četrdeset godina u Norveškoj uopšte nije postojao uzgoj ribe. Privreda za male poljoprivrednike je slabila i u uzgoju ribe su videli šansu. Imali smo tu komparativnu prednost da imamo dosta fjordova koji su zaštićeni, ali takođe i vodu koja cirkuliše tako da je veoma pogodna za uzgoj ribe”, rekao je ambasador.”

”Norveška je danas drugi najveći izvoznik morskih proizvoda na svetu, a samo prošle godine je od izvoza lososa zaradila pet milijardi evra”, dodaje gospodin Kamsvog.

On smatra da nije poenta u izumu nove tehonolgije, nego u načinu njenog korišćenja, tj u drugačijem konceptu pakovanja ili organizovanja proizvodne linije

"Većina vas jede suši, koji ima lososa u sebi, ali pre 30 godina Japanci nisu jeli suši sa lososom, tako da smo mi pokušali da ga ubacimo na tržište, da ih zainteresujemo, a kao rezultat je sve više ljudi želeo da kupi upravo takav proizvod", rekao je gospodin Kamsvog.

On je zatim naveo sličan potencijal Srbije navodeći primer projekta unapređenja proizvodnje i izvoza meda koji je finansirala Norveška ambasada u Srbiji.

"Ovo je bio veoma mali projekat koji smo podržali i u prvoj godini, 120 tona meda je izvezeno iz Srbije u Norvešku, što je 10 odsto celokupne potrošnje u Norveškoj. A za dve godine, srpski med je preuzeo 30 odsto norveškog tržišta. To ukazuje na potencijal", zaključio je Kamsvog.

”Podsticaji Vlade bi svakako doprineli daljem razvoju preduzetništva u Srbiji. Jedna od stvari na koju je Norveška veoma ponosna je ideja klastera. U osnovi, ideja je da se okupi više ljudi koji su manje-više u sličnom biznisu, te da se oni onda međusobno takmiče, ali i razmenjuju ideje koje će stvoriti novu tehnologiju i povećati konkurentnost”, objašnjava Kamsvog.

Norveški ambasador je na kraju dodao da se takođe veruje, da uvođenje časovapreduzetništva u škole može da doprinese uspešnom preduzetništvu jedne zemlje, jer učenici na tim časovima shvataju da preduzetništvo može biti zanimljiv i isplativ poziv. "Norvežani na primer sa 15 godina počinju da uče o preduzetništvu a ”osnivanje i vođenje” kompanije je deo nastavnog plana i programa," istakao je gospodin Kamsvog.

Ambasador je predavanje održao na poziv studentske, nevladine organizacije Mreža za poslovni razvoj a u okviru projekta Škola poslovnih veština.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 321 idi na stranu