Solarna palata-iglo u Boljevcima

Boljevci -- U solarnoj kući u Boljevcima površine 500 kvadrata godišnje se troši svega 15 kilovat-časova električne energije po kvadratnom metru dok je u Srbiji prosek 200.

Izvor: Politika
Podeli

Dom Milenka Milinkovića, inženjera elektrotehnike i atomske fizike, jedan je od energetski najefikasnijih u Evropi.

Kuća u Boljevcima izdaleka podseća na kombinaciju dvorca i eskimskog igloa. Izgled oličava njenu suštinu – ona štedi energiju, i to „kraljevski”. U ovoj solarnoj kući usred zime, kada se temperatura spusti i na minus 15, prijatnih plus 11, piše Politika.

U Boljevcima je pre četiri godine po njegovom projektu izgrađena sportska dvorana, koja je zbog svoje maksimalne energetske efikasnosti te 2010. svrstana među deset najboljih rešenja održive gradnje u Evropi. Prošle godine je međunarodna fondacija „Enerdži glob”, proglasila ovo patentirano rešenje za najbolje u Srbiji i sa aspekta energetske efikasnosti i sa aspekta ekologije. Solarna sportska sala koju je projektovao inženjer Milinkovića u Boljevcima ima lučni oblik, čime je ušteda postignuta već na građevinskom materijalu. Zatvoreni prostor od 5.000 kubnih metara greje se i hladi uz pomoć toplotne pumpe električne snage 6,8 kilovata. U proseku je godišnja potrošnja električne energije 53 kilovat sati po metru kvadratnom. U Velikoj Britaniji je, poređena radi, u sličnim objektima potrošnja veća osam puta.

Građevina oblika polulopte delom je ukopana u zemlju, što takođe omogućava štednju energije, dok je ostatak objekta pod velikom staklenom površinom, koja je svojevrstan kolektor sunčeve svetlosti. U temelje je uzidano oko 600 tona kamenja koji je akumulator toplote.

"Želeo sam da lično projektujem prostor u kome ću živeti, da on bude u skladu sa oblicima i prirodom koja nas okružuje. Tek pošto sam saznao za ferocement i ovladao tehnikama rada s njim, krenuo sam u realizaciju ideja. Njegova prednost u odnosu na klasični armirani beton je višestruko brža gradnja i ušteda na materijalu od najmanje 20 odsto, a ukupni troškovi su manji za gotovo trećinu. Objekti od ferocementa su trajni, otporni na požare, olujne udare i zemljotrese", kaže Milinković i ovu tvrdnju ilustruje vlastitim iskustvom.

Prvu kuću od ferocementnih blokova, oblika polulopte, sagradio je početkom osamdesetih u rodnom Vukovaru. U vreme ratnih operacija u tom gradu, zidovi su ostali neoštećeni uprkos mnogim kuršumima i gelerima koji su završili u fasadi.

Milinkovićev dom u Boljevcima ima dve velike spavaće sobe i dva kupatila, garažu, a dnevni boravak, u kome su kuhinja, trpezarija, biblioteka i bazen, obuhvata 220 kvadrata.

"Želeo sam da napravim kuću koja će pružati prijatnost i sigurnost primerenu zatvorenom prostoru, a da istovremeno imam osećaj da sam u prirodi. Kada ozeleni ispred kuće, čini vam se da je dnevni boravak stopljen s baštom, nemate utisak da vas staklo razdvaja od spoljne sredine", ističe Milinković.

Na ravni krov kuće nasuto oko hiljadu tona zemlje čija se debljina od pola do devet metara, i na tom plodnom sloju stvoren je mali vrt sa letnjikovcem, u kome raste voće i cveće. Sa vrha ovog krovnog brežuljka niz kaskade spušta se „potočić” u jezerce u kome se praćakaju šarani tik ispod prozora.

"Odavde se pruža pogled na veštačko jezero, koje sam napravio na mestu gde je nekada bila močvara i deponija. Posmatranje vodene površine me odmara, a to su i trenuci kada mi se rađa najviše ideja, koje kasnije razrađujem ", zaključuje Milinković, koji godinama proizvodi ferocementne blokove i bavi se praktičnim korišćenjem solarne energije.

Toplotni akumulator

"Forma kuće oblikovana je gvozdenim armaturnim šipkama presvučenim rabic mrežom, a zatim je na to nanesen malter u tankom sloju. Polulopta se sastoji od dve ferocementne ljuske, debljine dva do tri centimetra, između kojih struji vazduh. Kada sunce greje, svetlost kroz staklenu površinu ulazi u objekat. Pošto je lakši, zagrejani vazduh diže se prema vrhu objekta, gde ga ventilatori kroz gornje sabirne komore potiskuju između ferocementnih ljuski u donji nivo, gde prolazi kroz kameni toplotni akumulator i tako se dodatno zagreva. Sav taj vazduh se sabira u centralnoj vazdušnoj komori, odakle ponovo dolazi u dnevni boravak", objašnjava Milinković postupak zagrejavanja svog idealnog doma.

strana 1 od 403 idi na stranu