Titovi unuci traže nasledstvo

On je jedan od petoro naslednika imovine doživotnog predsednika SFRJ.

Na dva spiska, na koliko je popisana imovina koju mogu deliti, nema većine stvari koje su zabeležene na spisku koji je otkriven u arhivu Državne bezbednosti, a gde su detaljno popisani svi predmeti iz Brozovih rezidencija.

Naslednici smatraju da im upravo to, a reč je o basnoslovno vrednom nakitu i satovima, slikama, skulpturama, luksuznim limuzinama, nameštaju, pripada, i tvrde da su najvredniji komadi već pokradeni i raskrčmljeni.

"Dobio sam podatak da je omiljeni sat mog dede „patek filip“ nedavno prodat na aukciji u Švajcarskoj, kao najskuplji na svetu", tvrdi Joška Broz, lider novoosnovane Komunističke partije.

Stručnjaci, poznavaoci onog što se popularno naziva „Titovim nasleđem“ kažu da pitanje te imovine nije tako jednostavno kako ga predstavljaju naslednici i njihovi advokati.

Jer je od automobila do oružja dosta toga je još pre njegove smrti bilo registrovano na državne institucije, a umetnine iz rezidencija posle smrti popisane i smeštene u muzeje i sefove. "Ti predmeti se formalno zovu „Brozova zbirka“, jer su stajali u njegovim rezidencijama, a ne zato što su bili u njegovom vlasništvu. Tito i Jovanka uopšte nisu marili za umetnost. Reč je o poklonima koje je Broz dobijao kao državnik, pa su i evidentirani kao društvena svojina", kaže istoričar umetnosti dr Nikola Kusovac, nekadašnji kustos Narodnog muzeja.

"Odmah posle Titove smrti Savezni sekretarijat za unutrašnje poslove oformio je komisiju koja je popisala sve što se nalazilo u rezidencijama i odredila obezbeđenje. U centru pažnje Državne bezbednosti bio je Titov arhiv, jer je smatrano da objavljivanje tih dokumenata može da šteti državi, a još tada postojao je „Muzej 25. maj“, kome je pripala većina dragocenih predmeta koje je Tito dobio na poklon kao državnik", priča za „Novosti“ stari pripadnik jugoslovenske DB.

Kustosi Muzeja istorije Jugoslavije koji je nasledio „Muzej 25. maj“, „Memorijalni centar Josip Broz Tito“, „Muzej naroda i narodnosti Jugoslavije“ koji su čuvali blago Titovih rezidencija, začuđeni su tvrdnjama naslednika i advokata da su nestale dragocenosti poput tibetanske mandale, Staljinove sablje, kamena sa Meseca i automobili, kada su ih hiljade ljudi nedavno videle na izložbama u Muzeju istorije Jugoslavije.

"Naš muzej čuva desetine hiljada predmeta i ne mogu se prikazati svi istovremeno, ali na izložbi koju smo organizovali prikazani su baš oni „najpopularniji“ koji se najčešće pominju u javnosti, često kao nestali", kaže kustos Mirjana Slavković.

Deo automobila kojima se vozio Tito bio je registrovan i na državne institucije kao, recimo, na Savezno izvršno veće, a ta vozila su još za njegovog života otpisivana i prodavana na aukcijama. Jedan od Brozovih kadilaka tako je još 1971. kupio za ogromnu sumu legendarni rok muzičar Dado Topić, ali, po njegovim rečima, usledio je pravi pakao kad je pokušao da ga registruje. Naime, Titova limuzina nije imala papire, Topiću je rečeno da dokumenata o poreklu nema zato što ga je maršal dobio na poklon. Omiljeni Jovankin „mercedes“ je posle slične aukcije završio u Pančevu, gde je još dugo služio kao omiljeni automobil za prevoz mladenaca.

(foto Novosti)

Čuveni „kadilak“ sa Briona, koji Titova udovica potražuje, tek nedavno je restauriran i iznajmljuje se turistima za vožnju po rezidencijalnom ostrvu po ceni od 1.000 evra dnevno.

Manji deo ergele luksuznih automobila kojima se vozio Broz, a potražuju ih naslednici, ostao je u Srbiji, a najvredniji su u Sloveniji, u Muzeju tehnike u Bistri.

"Titovi automobili bili su svojina vojske, odnosno gardijske brigade koja ga je čuvala. Samo deo Titovog voznog parka nalazi se u Beogradu i te limuzine, među kojima su „rols-rojs fantom 5, „mercedes 600 pulman“, zaštićene su kao pokretno kulturno dobro i čuva ih Vojni muzej. Najvredniji primerci još 1986. su pozajmljeni slovenačkom Muzeju tehnike pod uslovom da ih vrate za pet godina, o čemu postoji sačuvan ugovor, ali do danas oni nisu vraćeni", kaže stručnjak za ovu oblast Bratislav Petković, direktor beogradskog Muzeja automobila.

U toj kolekciji su „zisevi“ koje su Titu poklanjali Staljin i Hruščov, Pavelićev „mercedes“, „horf glezerov“ koji je pripadao knezu Pavlu Karađorđeviću.