Srbiju ne brinu Vikiliks i Belene

Ministar energetike Petar Škundrić kaže da o bezbednosti projekta konačnu odluku daje Agencija za atomsku energiju iz Beča, koja izdaje dozvole u skladu sa „veoma strogim kriterijumima“.

"Rizik od eventualnih akcidenata postoji, učestvovali mi u projektu ili ne, a Belene će graditi na istoj udaljenosti sa nama ili bez nas“, ističe Škundrić i dodaje da sama činjenica da su izdate neophodne dozvole najbolje govori o bezbednosti projekta. "Iz Bugarske smo dobili principijelnu ponudu i odgovorili smo da smo zainteresovani. Nije bilo reči o procentima. Od bugarskog ministra energetike tražio sam da pripreme predlog koji je to nivo učešća sa srpske strane koji bi njima bio interesantan", kaže on.

Škundrić dodaje da će se "na bazi tih podloga uradićeti tehno-ekonomska analizu, gde bi se videla opravdanost ulaska u projekat, i to bi bila osnova za definitivnu odluku o visini i obliku finansijskog aranžmana".

On kaže da je Vladi Srbije predložio da, ukoliko dođe do aranžmana, saglasno učešću u finansiranju bilo potrebno da naša preduzeća učestvuju u realizaciji projekta. Naše firme bi dobile posao, naši stručnjaci bi sticali iskustva pri izgradnji, a inženjeri EPS-a mogli bi da učestvuju od prve do poslednje faze u podizanju nukleranih elektrana.

Nema opasnosti, graditi što pre

Sijka Pištolova, urednica sajta Enerdžiobzerver, ne sumnja da uz korišćenje ruske tehnologije u izgradnji ne preti nikakva opasnost.

Ona potvrđuje da bugarski stručnjaci tvrde da je to seizmički loše područje, ali dodaje i da je ruska tehnologija toliko napredovala da bi se automatski uključila ako bi došlo do nekih potresa i sprečila bi katastrofu.

"Njihova tehnologija je najbolja, ne zaostaje ni za japanskom, ni za evropskom, ni za bilo kojom drugom, dovoljno je bezbedna. Elektrane su danas na poslednjem mestu za opasnost po sredinu. Budućnost Evrope je u nuklearkama", smatra Sijka Pištolova.

Naučni savetnik u Institutu u Vinči dr Ilija Plećaš ističe da je ova nuklearka i jednako korisna za Srbiju i da je treba graditi sa bugarske strane.

"Treba da učestvujemo i prema uloženom novcu dobijemo i energije koliko možemo. S gradnjom treba početi što pre kad već ne možemo kod nas da gradimo zbog moratorijuma na gradnju nuklearnih elektrana koji je na snazi od 1989. On će kod nas važiti do 2015. godine i zbog njega smo zapustili i naučni kadar, jer nemamo katedre za nuklearne inženjere" , kaže Plećaš.