Pada kupovna moć građana Crne Gore

To je saopštio istraživač u Institutu za strateške studije i projekcije Milika Mirković.

Prema poslednjim podacima Monstata godišnja inflacija u Crnoj Gori je na nivou od 15 odsto, a Mirković smatra da će u narednom periodu stopa inflacije prvenstveno zavisiti od kretanja cena energenata.

“Ukoliko se uporedi vrednost jednog evratokom prethodnih meseci, evidentno je da je zabeležen pad kupovne moći, odnosno količina dobara koju građani mogu da kupe. Od januara ove godine stopa inflacije beleži stalan rast, dok je od aprila stopa inflacije dvocifrena, tako da je realna vrednost novca padala”, rekao je Mirković Pobjedi, prenosi agencija Mina.

On je naveo da rast cena nije praćen rastom zarada, pa je realna zarada u avgustu bila niža u odnosu na prethodne mesece. Realna zarada u avgustu bila je, kako je dodao, niža 1,7 odsto u odnosu na april i 3,8 odsto nego u januaru.

Mirković je kazao da je najveći doprinos rastu cena visok rast cene hrane i pića, zatim prevoza i stanovanja u odnosu na prošlu godinu.

"Ove grupe proizvoda jasno nam ukazuju i na razloge povećanja cena, a koje pre svega treba tražiti u nestašicama i problemima u lancima snabdevanja koji su izazvani ratom u Ukraniji. Međutim uzrok rasta su i dešavanja pre rata, a to je period pandemije kovid-19, kada su započeti problemi u lancima snabdevanja i kada su velike količine novca upumpane u ekonomske tokove koji su bili bez aktivnosti, to jest koje nisu pratili realni rokovi”, rekao je Mirković.

On je dodao da u analizu treba uključiti i promenu cena na mesečnom nivou. U avgustu je ta stopa iznosila 0,2 odsto što je ipak manja stopa rasta cena u odnosu na stope zabeležene u prethodnim mesecima.

Mirković je naveo da je pored ovih spoljnih uticaja na kretanja inflacije, povećanje cena bilo dodatno podstaknuto i dešavanjima u Crnoj Gori.

“Realizacija programa Evropa sad je uticala na nominalni rast dohotka građana, koji nije praćen većom produktivnošću rada, već je posledica administrativnog povećanja zarada. Tako da je celokupni sistem reagovao i kroz rast cena. Iako ovo nije glavni razog povećanja cena u Crnoj Gori, činjenica je da je u Crnoj Gori inflacija veća nego u EU zoni, dok je pre realizacije ovog programa inflacija u Crnoj Gori pratila nivo iz EU zone, to ukazuje na to da je taj program doprineo sveukupnom rastu cena”, kazao je Mirković.

Inflacija u Evrozoni u avgustu je bila 9,1 odsto, a u septembru je dostigla deset odsto, što je najviša vrednost od kada je uveden evro. Mirković je naveo da podaci iz perioda do početka ove godine i pre realizacije programa Evropa sad, pokazuju da je nivo cena u Crnoj Gori uglavnom pratio nivo cena u Evrozoni.