Dužan kao... Bosna?

Mnogi su stava da Bosna i Hercegovina "preko noći" ulazi u krug prezaduženosti.

Komentarišući ovu vest, ekonomski analitičar Faruk Hadžić napominje kako je progresivni deo struke u martu upozoravao vlast da treba hitno formirati krizne ekonomske štabove, pomoći odmah da se održi privredna aktivnost, jer je jeftinije odmah se zadužiti i pomoći da se zadrže radna mesta i potrošnja, nego pustiti da ekonomija propadne pa onda ponovno dizati, a sada vidimo koliko su pogubne mere vlasti bile i koliko je struka bila upravu, piše portal Klix.

"S obzirom na to da ovi krediti idu direktno u budžete, još uvek ne znamo za šta će taj novac ići, gde će se trošiti, hoće li uopšte privreda dobiti i koliko novca, koliko će od ovog novca ići na isplate penzija i plata javnog sektora i najbitnije ko će, kada i koliko dugo taj novac vraćati. Nije problem zadužiti se, ali je problem kako će se taj novac potrošiti. Trošenje bez vizije i plana je put u samouništenje", kaže on.

Kreditna "reprezentacija" Veća ministara ponovo se sastaje, ne sa ciljem da spasi građane od gladi i bolesti već da ponovo zaduži građane i definitivno odvede BiH u katastrofu neviđenih razmjera, tvrdi za Klix ekonomista Draško Aćimović.

"Ukupan javni dug je 12,17 milijardi maraka (oko 6,5 milijardi evra) za prvih šest meseci 2020. godine i čini 35,5 odsto zaduženosti od ukupnog BDP-a. Ako uzmemo u obzir da će BDP 2020. godine biti minimum 11-13 posto manji u odnosu na 2019. i da će pad prihoda od indirektnih poreza biti minimum manji za 12-15 odsto, a da nisu smanjeni ni troškovi ni plate funkcionera ni bespotrebne nabavke, dolazimo do stravičnog podataka da ce BiH s novim kreditima biti zadužena preko 50 odsto", govori Aćimović.

Manipulacija političara u BiH da je dozvoljena zaduženost 60 odsto od BDP je notorna neistina, kaže on.

"Zemlje Evropske unije spadaju u razvijene i imaju dogovoreni limit duga od 60 posto jer privreda razvijenih zemalja može da izdrži takav dug. Bosna i Hercegovina spada u red zemalja u razvoju i privreda ne može da izdrži dugove veće od maksimalno 35 do 40 odsto BDP-a", zaključuje Aćimović.

Podsećamo, portal Klix je prethodno objavio kako Veće ministara Bosne i Hercegovine planira od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) zatražiti ogromnih 715 miliona evra, a ne 510 miliona kako se spekulisalo. Kako je raniji dug zemlje bio 4,2 milijarde evra, te kako je ove godine već uzela oko 340 miliona evra, dodatnih 715 miliona bi dovelo do povećanja zaduženosti za 25 odsto u samo jednoj godini.