Mogu u Austriju da rade - ali samo pod jednim uslovom

Neki ministri vide potrebu preduzeća, drugi ukazuju na skoro 400.000 nezaposlenih u Austriji, prenosi Seebiz Dojče vele.

„Kada Hrvati dolaze u Austriju, oni ne dolaze u nešto nepoznato i ovde se jako brzo snađu. Ovde svako već ima nekoga, neko prijatelje, neko rodbinu, mi se ovde ne osećamo kao u inostranstvu i povezanost Hrvatske i Austrije ne datira od postanka EU-a, već puno, puno duže. Setite se samo Gradišćanskih Hrvata, od kada oni žive u Austriji“, kaže Anto Sluganović, preduzetnik, osnivač kompanije TERRAGAZ GmbH i pokretač informativne platforme Kroativ, koja Hrvate u Austriji informiše o kulturnim, privrednim i političkim zbivanjima, kako u Austriji, tako i u Hrvatskoj.

U Austriji živi više od 100.000 Hrvata, kaže Sluganović i oni slove kao marljivi i pouzdani radnici i poslovni ljudi. Mnogi od njih su preduzetnici, pa tako i zapošljavaju ljude koji dolaze iz Hrvatske. Često i austrijske kompanije zapošljavaju hrvatske stručnjake, koji su im potrebni kako u poslovnicama u Beču, tako i za saradnju s preduzetnicima u Hrvatskoj.

„Austrija i Hrvatska već su dugo povezane i poslovnim vezama, ljudi znaju da se na hrvatske radnike i stručnjake mogu osloniti, i to takođe igra bitnu ulogu“, objašnjava Sluganović.

Osobe s hrvatskim državljanstvom u Austriji radnu dozvolu mogu dobiti samo ako je zanimanje kojim se bave u Austriji deficitarno. Poslodavac, istina, zahtev za izdavanje radne dozvole može predati i za druga zanimanja, ali ta procedura slovi kako komplikovana, pa se poslodavci u taj proces nerado upuštaju.

Kako stvari sada stoje, ova odrednica istieče 30. 6. 2018, kada Hrvatska puni pet godina kao članica EU-a. No austrijska vlada je želi produžiti za dodatne dve godine, što bi po evropskim odredbama bilo i moguće, jer prelazni rok za nove članice može trajati do sedam godina.

"Razmišljamo o tome da potpuno iscrpimo tu mogućnost i da prelazni rok traje sedam godina“, kaže tako ministarka zdravstva i socijalne zaštite Beate Hartinger-Klein iz Slobodarske stranke (FPÖ). Austrija, kaže ona, mora misliti na svojih 400.000 nezaposlenih i dodaje da tržište rada ne bi podnelo potpuno otvaranje za radnu snagu iz Hrvatske. Kao jedan od razloga se navodi i činjenica da je „natprosečno velik broj Hrvata u Austriji koji su bez posla“. S druge strane, austrijska ministarka ekonomije Margarete Schramboeck je protiv produženja prelaznog roka za Hrvate zbog „potreba u preduzećima“.