Osniva se Srpska banka u Hrvatskoj

Srpsko narodno veće, Štedno-kreditna zadruga "Privrednik" i Srpsko privredno društvo "Privrednik" pokrenuli su inicijativu kojom bi se sadašnja štedno-kreditna zadruga (ŠKZ) transformisala u banku srpske zajednice u Hrvatskoj, piše "Jutarnji list".

U tekstu se navodi da je upravo u toku postupak dokapitalizacije ŠKZ-a i animiranje budućih akcionara u Hrvatskoj, ali i u Srbiji, te da bi buduća banka trebalo da nastavi tradiciju nekad vrlo snažne Srpske banke.

"Zakon nas obavezuje da do 1. marta transformišemo ŠKZ 'Privrednik' u štednu banku ili kreditnu uniju. Upravo je u toku prikupljanje sredstava za dokapitalizaciju. Nadam se da ćemo uspeti", izjavila je tom listu šefica ŠKZ-a Branka Žarković.

Ona nije htela da precizira koliki je sada kapital ŠKZ-a, rekavši samo da je zakonski minimum za buduću štednu banku osam miliona kuna, odnosno oko 1,1 milion evra.

Pripreme za postupak osnivanja srpske banke su već započele, tvrdi list, dodajući kako se predsednik Srpskog narodnog veća (SNV) Milorad Pupovac početkom ove sedmice sastao sa predsednikom vlade Vojvodine Bojanom Pajtićem.

Pajtić je, navodi "Jutarnji list", Pupovcu obećao da će Izvršno veće Vojvodine pomoći u osnivanju banke sa 45.000 evra za nabavku softvera.

"U toku su razgovori s preduzećima u Hrvatskoj i Srbiji koja bi učestvovala u dokapitalizaciji. Tražimo buduće akcionare, ali je još rano s njihovim imenima izlaziti u javnost. Radi se o ozbiljnom poslu, treba ispuniti uslove koje propisuje Hrvatska narodna banka" rekao je Pupovac.

Prema njegovim rečima, preko buduće banke isplaćivala bi se sredstva hrvatske vlade namenjena za povratak Srba, obnovu i privredni
razvoj povratničkih sredina u skladu sa sporazumom Vlade i SDS-a, a banka bi davala i garancije za pokretanje preduzetničkih projekata i osiguravala stipendije za školovanje.

Pupovac je izjavio kako to ipak neće biti isključivo banka srpske zajednice, već da će to biti "banka kao i svaka druga u Hrvatskoj, koja će se boriti za svoj deo kolača".

List podseća kako je do Drugog svetskog rata u Zagrebu delovala vrlo moćna Srpska banka, osnovana 1895. godine, koja je vrlo brzo postala druga najveća banka u Hrvatskoj, a podružnice je imala i u Dubrovniku, Splitu, Šibeniku, Kninu, Novom Sadu, Somboru i Subotici.

Medju gotovo 7.000 akcionara bilo je ne samo bogatih i uglednih Srba nego i Hrvata, Slovenaca, Nemaca, Madjara, Italijana, Amerikanaca, a medju poznatijim akcionarima, kako tvrdi "Jutarnji list", bili su i vajar Ivan Meštrović i srpski naučnik Mihailo Pupin.