NIS i INA: Ko potražuje više?

Vrednost imovine srpskih kompanija u Hrvatskoj još nije procenjena. Direkcija za imovinu Hrvatske, koja nekoliko puta godišnje raspisuje tendere za prodaju pojedinih objekata radi pojedinačne procene pre njihove prodaje.

Pitanje imovine preduzeća iz Srbije koja je ostala na teritoriji Hrvatske rešiće se potpisivanjem bilateralnog ugovora između Republike Hrvatske i Srbije, stav je Ministarstva pravosuđa Hrvatske. Sporazumom o sukcesiji, koji sadrži Aneks G, predviđeno je da se stanje imovine mora vratiti na 1990. godinu.

U Srbiji se spekuliše da je reč o imovini vrednoj oko 700 miliona evra, od čega se većina odnosi na Naftnu industriju Srbije (NIS), piše hrvatski Poslovni dnevnik.

U NIS-u tvrde da u Hrvatskoj imaju više od 30 pumpi, odmarališta u Rovinju, Makarskoj, Hvaru i Braču, skladišta, poslovne prostore kao i udeo u Jadranskom naftovodu (Janaf). Veći deo imovine NIS-a je prodat, a benzinskim pumpama upravlja Ina koja takođe traži nazad svoju imovinu u Srbiji.

Mediji spekulišu da će srpska strana zbog toga na pregovorima s Hrvatskom zauzeti kompromisan stav da Ina i NIS jednostavno prelome imovinu tako da Ini ostanu NIS-ove pumpe u Hrvatskoj i udeo u Janafu, a Beopetrolu Inina imovina u Srbiji što bi svakako bilo najjednostavnije rješenje.

Međutim, Ina je 2001. godine podnela tužbu tražeći od Beopetrola vraćanje 170 benzinskih pumpi, 18 skladišta i 11 drugih objekata koji su bili u njenom vlasništvu da bi na kraju završili kao imovina Beopetrola. U međuvremenu, Beopetrol je prodat ruskom Lukoilu, pa je situacija dodatno komplikovana.

U NIS-u procjenjuju da će "postupak vraćanja imovine biti težak i da mora postojati reciprocitet".

Hrvatski fond za privatizaciju (HFP) je, inače, popisao 319 objekata kompanija iz Srbije, od kojih je većina prodata ili dodeljena na korišćenja. Prodato je 158 objekata, 30 je dodeljeno, za oko 40 se vode sporovi, a 91 objekt je slobodan.

Direkcija za imovinu Republike Srbije još nije izišla s punim popisom, ali iz onoga što je dosad objavljeno, na popisu bi trebalo da bude još oko stotinak nekretnina.

Policija u objektu 'Zastave'

Među atraktivnijim nekretninama koje se potražuju nalazi se i zgrada Hrvatskog fudbalskog saveza u Zagrebu koju želi nazad beogradski Genex, dok na sedište zagrebačke Policijske uprave pravo polaže "Zastava" iz Kragujevca.

Nekoliko objekata u Hrvatskoj bilo je u vlasništvu železničkog preduzeća iz Srbije. Kuća u Makarskoj velika je 611 kvadratnih metara, a HFP je procenio na 335.489 evra.

Drugi objekat srpskih železnica nalazi se u Rogoznici, pored Šibenika, koji je 1997. godine prodat za 1,5 miliona tadašnjih nemačkih maraka, ali ugovor nije do kraja realizovan. Ostale dve kuće HFP je 1999. godine ustupio jedinicama lokalne samouprave.

SIZ za zaštitu dece Apatin, na ostrvu Silbi, imao je više turističkih objekata uz more ukupne veličine 1971 kvadratnih metara, koji se sada ne koriste, a procenjeni su na 232.638 evra. Nad tim kompleksom grad Zadar ima založno pravo od 200 hiljada evra.

Sporno je i pet kuća u Gradcu kod Makarske koje su bile u vlasništvu Dečjeg odmarališta Kragujevac. Kuće su ukupne površine 1995 kvadratnih metara, a vredne, po proceni, 710.229 evra. 

Imovinu u Hrvatskoj imale su praktično sve veće društvene firme. "Geneks" ima 37 stanova, hotel u Rovinju od 1155 kvadrata, odmarališta od oko 3000 kvadrata u Dubrovniku, dok Utva ima odmaralište u Šibeniku od 780 kvadrata, a kulska Eterna od 1000 i Maglić iz Bačke od 1300 kvadrata.

Procene HFP-a rađene su u razdoblju kada su cene nekretnina bile neuporedivo niže nego što su sada.

Varteksu vraćena 34, a Krašu sedam prodavnica

Uz Inu, najveći problem s vraćanjem imovine ima kompanija Borovo koja traži nazad 117 poslovnih prostora u Srbiji. Njima sada upravlja somborsko preduzeće Boreli, čije mašine za proizvodnju obuće jednim delom potiču upravo iz Borova.

Boreli želi privatizaciju, ali zbog zahteva za povratom imovine, sudbina tog preduzeća još uvek nije jasna. Borovu je vraćeno 14 prodavnica u Crnoj Gori, a Varteksu 34 u Srbiji vredna šest miliona evra.

Sedam prodajnih i dva distribuciona centra dobio je nazad i zagrebački Kraš, a prošle nedelje objavljena je informacija da Končar povećava temeljni kapital za 2,2 miliona kuna, jer je ponovo došao u posed zgrade u centru Beograda.

Prema procenama, u Srbiji postoji nekoliko stotina preduzeća koja su imala sedišta u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini ili Makedoniji. Tim firmama je lakše doći do imovine budući da im Srbija nije dopuštala privatizaciju ili prodaju imovine.