Šoškić podneo ostavku

Šoškić je podneo ostavku u trenutku kada se u Skupštini vodi opšta rasprava o imenama zakona o NBS. Vladajuća koalcija tvrdi da je centralna banka loše radila i Srbiji nanela veliku štetu a opozicja da se tako ugrožava ulazak u EU.

"Na osnovu odredbe člana 27. Zakona o Narodnoj banci Srbije Narodnoj skupštini RS podnosim ostavku na funkciju guvernera Narodne banke Srbije. Ostavku podnosim znatno pre isteka šestogodišnjeg mandata na koji sam, kao nestranačka ličnost i profesor Univerziteta u Beogradu, izabran 28. jula 2010. godine.

"Razlog za ostavku su predložene izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci Srbije koje, po mom mišljenju, bitno narušavaju nezavisnost Narodne banke Srbije i otvaraju mogućnost stručne degradacije i donošenja odluka unutar Narodne banke Srbije kojima bi se mogla podstaći ekonomska i finansijska nestabilnost u zemlji".

"Usvajanje ovakvih izmena i dopuna Zakona o Narodnoj banci Srbije moglo bi uticati na bitno pogoršanje pozicije naše zemlje na međunarodnim finansijskim tržištima i usporiti proces evropskih integracija, što se već sada može zaključiti iz reakcije međunarodnih finansijskih institucija i ostalih međunarodnih činilaca od kojih zavisi finansijska podrška našoj zemlji u kriznim uslovima".

Od kada se pominje kao najozbiljniji kandidat za mesto guvernera, predsednica Administrativnog odbora Jorgovanka Tabaković retko priča sa novinarima.

Jorgovanka Tabaković predsednica administrativnog odbora koja se pominje kao najozbiljniji kandid za guvernera, izbegla je konkereno pitanje B92 da li će ona doći na tu poziciju.

"Ima jedna divna formulacija za tu vrstu priče, tkaj tkaču vetra , ako, kad bi, da li, da smo, da nismo mogli". Šoškić u saopštenju kaže i da ovom odlukom želi da spreči da političko iznuđivanje promene na vrhu nezavisne institucije kakva je Narodna banka Srbije bude jedini razlog za usvajanje lošeg zakona, s mogućim ozbiljnim posledicama na finansijsku stabilnost i kredibilitet države.

"Nadam se da će moja ostavka omogućiti predlagačima zakona da pažljivije sagledaju i analiziraju njegove posledice, te da ga usklade s principima nezavisnosti centralnih banaka kakvi važe u zemljama sa uređenim finansijskim sistemom".

"Napominjem na kraju da mi je tekst zakona koji se predlaže dostavljen tek u toku jučerašnjeg popodneva i sa žaljenjem konstatujem da je izostala bilo kakva javna rasprava o ovako važnom sistemskom zakonu za koji se predlaže da se donese po hitnom postupku". Protiv smena Dejana Šoškića su bili i ekonomiski analitičari a Brisel je najavio oštru reakciju ukoliko se donese Izmana Zakona o NBS.

Ekonomisti, naime, nisu bili u potpunosti saglasni u ocenama rada Dejana Šoškića, ali su se slažili da nema ni dovoljno ni opravdanih razloga za njegovu smenu. Oni ocenjuju pritiske da Šoškić ode sa čela centralne banke kao narušavanje nezavisnosti te važne državne institucije.

Ekonomista Ljubomir Madžar ocenio je da Dejan Šoškić nije dao pravog povoda za smenu, pa čak ni za veće kritike na račun svog rada.

"Jedino što mu neki ekonomisti zameraju jeste da je iz deviznih rezervi potrošio nešto više sredstava braneći kurs, koji u dugoročnijoj perspektivi ne može da se odbrani. To bih mu i ja zamerio, ali to je daleko od razloga za smenu, utoliko pre što su i te devize iz rezervi trošene da bi se održao kurs ili usporilo njegovo menjanje, što se dešavalo pod pritiscima sa raznih strana, po svoj prilici i same vlade", rekao je Madžar.

U Briselu su sa zabrinutošću gledali na najavljenu smenu guvernera Narodne banke Srbije Dejana Šoškića.

"Veoma pažljivo pratimo situaciju u vezi sa najavljenim izmenama zakona i smenom guvernera i može se reći da smo zabrinuti", rekao je izveštaču Tanjuga funkcioner Evropske komisije koji je želeo da ostane anoniman. On je rekao da će Komisija zvanično reagovati "i to veoma oštro" ukoliko Skupština Srbije usvoji izmene Zakona o Centralnoj banci koje je Vlada predložila. Najavljenim izmenama se skupštinskoj većini omogućava da direktno smenjuje i postavlja guvernera i viceguvernera Centralne banke.

U EU, međutim, ovo vide kao pokušaj stavljanja centralne banke pod direktnu političku kontrolu, što je suprotno temeljnim evropskim poveljama i zakonima. Skupština Srbije izabrala je 27. jula 2010. godine Dejana Šoškića za novog guvernera Narodne banke Srbije (NBS) na mandat od šest godina.

Parlament je prethodno usvojio odluku o prestanku fukcije Radovana Jelašića koji je 23. marta 2010. podneo ostavku na mesto guvernera NBS iz, kako je naveo, ličnih razloga. Šoškića je za to mesto predložio tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić.

Dejan Šoškić je rođen u Beogradu 1967. godine. Diplomirao je 1989, magistrirao 1993. i doktorirao 1999. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Predavao je u SAD na osnovnim i diplomskim studijama: Finansijska tržišta i institucije, Finansijski menadžment i Međunarodni biznis i ekonomija na Univerzitetu Nebraska, Omaha.

Tokom 2002. godine bio je gostujući predavač na univerzitetima Nju Hejven, Roud Ajlend i Berkli, SAD.

Na specijalizaciji iz oblasti finansijskih tržišta na univerzitetima bio je u SAD tri puta (1994, 1998, 2002) i u Centralnoj banci Švajcarske (2001). Bio je Fulbrajtov stipendista. Član je Predsedništva Naučnog društva ekonomista.

Šoškić je bio specijalni savetnik za finansijska tržišta u Narodnoj banci Jugoslavije (kraj 2000-2002), savetnik za ekonomsku politiku u Savetodavnom centru za ekonomska i pravna pitanja Evropske unije (2002-2003), član Saveta NBS (2003-2004).

Autor je knjige "Hartije od vrednosti: upravljanje portfoliom i investicioni fondovi" i koautor knjiga "Finansijska tržišta i institucije", "Ekonomska statistika" i "Berzanski pojmovnik". Objavio je više od 40 članaka i referata iz oblasti finansijskih tržišta i institucija i tranzicije u Srbiji. Bivši guverner je čim je seo u fotelju prvog čoveka centralne banke Srbije nastupio oštru dajući svima do znanja da će ova institucija delovati nezavisno u okviru zakonskih okvira. Šoškić je poručio da neće dozvoliti da mu se iko, pa i političke partije, meša u posao.

Da se Šoškić držao ovog što je rekao videlo se i po nezadovoljstvu privrednika radom guvernera. Naime privrednici su Šoškića optuživali za rigidnu monetarnu politiku koja ih dovodi do ruba pozitivnog poslovanja.

Krajem prošle godine privrednici su optužili guvernera da je kriv za skupe bankarske kredite. Vodeća udružena privrednika su se požalila da im je poslovanje ozbiljno ugroženo zbog visokih kamata i nedostupnosti kredita.Ostalo je upamćeno i da je Zoran Drakulić, predsednik “Point grupe” guvernera čak nazvao i “autističnim”.

“Srbija ima jednog autističnog guvernera, koji ne može da se na ovaj način ponaša u izuzetno teškoj ekonomskoj situaciji. Pre svega, Šoškić treba da ima mnogo veću koordinaciju i sa Ministarstvom ekonomije i sa Ministarstvom finansija. On mora da se ponaša realno, a ne da u kriznim vremenima vodi neku svoju politiku koja će dovesti privredu u kolaps”, ocenio je rad guvernera Drakulić.

Šoškić se, međutim, nije osvrtao na ove prozivke i nastavio je sa svojom politikom. Da se odnsi guvernera i privrednika nije popravilo do današnjeg dana vidi se i po naslovima iz medija koji su u toku rasprave o Izmenama Zakona o NBS spekulisali da ga „smenjuju tajkuni“.