Od reciklaže zaradili bi 1,5 mlrd.€

"Kada bi se ušlo u ozbiljnu upotrebu reciklažnog otpada za dobijanje gotovih proizvoda, na osnovu pola milijarde evra godišnje vrednosti domaćeg tržišta sekundarnih sirovina, procenjeno je da bi prihod mogao da bude oko 1,5 milijardi evra", rekao je on.

Mitrović je istakao da je to ogroman resurs koji omogućava da se uz višu fazu prerade stvori novi proizvod koji zbog ekološke komponente ima veću konkurentnost na tržištu. Prema njegovim rečima, gotovi proizvodi od reciklata mogli bi da se koriste u građevinarstvu, putnoj infrastrukturi, poljoprivredi, prehrambenoj industriji.

Mitrović je kazao da je reciklažna industrija Srbije trenutno osposobljena da radi samo poluproizvode, sa nekoliko izuzetaka koji imaju neke gotove proizvode, poput kompanije Tigar tehnička guma iz Pirota.

On je ocenio da je u ovom trenutku najavažnije da se domaća industrija reciklaže, koja je još uvek vrsta "kućne radinosti", ozbiljno tehnološki modernizuje da bi mogla da tržištu ponudi gotove proizvode.

"Neverovatno je da u Srbiji još uvek ne mogu da se naprave gumeni odbojnici za tramvajske šine, koji se moraju uvoziti ili da ne mogu da se naprave specijalne podloge za štale, što se takodje uvozi", kazao je on.

Dodao je i da se iz Srbije još uvek izvozi drobljeno staklo za Bugarsku i za Grčku, umesto da se od njega pravi pravi galanterija za kupatila.

Moramo da shvatimo da je reciklažna industrija ozbiljan biznis i da investitorima treba da damo neke garancije, a ne da se igramo ekologijom, istakao je Mitrović.

On je dodao da je Srbija dovela velike firme i da je nedopustivo da u našoj zemlji nemamo izgradjenu deponiju industrijskog otpada.

Pomoćnik ministra životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Aleksandar Vesić je izjavio da bi upotreba recikliranih materijala mogla da se podstakne, kao u nekim zemljama, smanjivanjem ili oslobađanjem od PDV - a proizvoda koji su od njih kompletno izrađeni, ali da to ne zavisi samo od tog ministarstva.

Vesić je naveo da bi trebalo utvrditi i obavezu nekih industrijskih grana da koriste u određenoj meri reciklirane materijale.

U Srbiji se, prema njegovim rečima, reciklira trenutno više od 15 procenata otpada i u "zelenoj industriji" radi oko 10.000 ljudi.

Kako bi se povećala upotreba reciklata za dobijanje gotovih proizvoda potrebno je stvoriti ambijent u kome bi proizvođači bili stimulisani i od države i od potrošača, smatra Mitrović.

Mitrović je naveo da u Srbiji još ne postoji razvijena svest o ekonomskom interesu da se dosledno radi primarna selekcija otpada, što povećava cenu prerade i odvraća velike investitore da prave industriju reciklaže.