Za akcije do sada 4,46 mil. ljudi

On je izrazio očekivanje da će se do 31. jula za akcije prijaviti 4,6 miliona ljudi i dodao da se proces odvija veoma efikasno i bez redova.

"Dnevno se za akcije prijavljuje oko 20.000 ljudi. Prvog dana prijavilo se 90.000, drugog 110.000, a trećeg 120.000 građana nakon čega je zabeležen opadajući trend", rekao je Ćirić u beogradskoj Glavnoj pošti nakon što se ministarka za omladinu i sport Snežana Samardžić Marković prijavila za akcije.

On je naveo da je su radnici pošta do danas obišli i oko 450 hiljada ljudi sa posebnim potrebama i na taj način im omogućili da se evidentiraju za besplatne akcije.

Dodao je da je građanima dodeljeno i 2,8 miliona računa na koje će im se novac od akcija uplaćivati.

Ministarka za omladinu i sport pozvala je omladinu Srbije, sportiste i sve građane da ne čekaju poslednji dan - 31. jul da upišu akcije.

"Veliki broj građana je do sada upisao akcije, što znači da postoji očekivanje i poverenje da će proces biti uspešan i da će građani imati koristi od privatizacije koja je ne samo edukativni proces već nesto što će gradajnima i celoj zemlji doneti dobrobit", navela je ona novinarima.

Upitana kada građani mogu očekivati prvu korist od prijavljivanja za besplatne akcije Samardžić Marković je rekla "da će to zavisiti od dinamike privrede i od toga kako privatizacija bude tekla".

Ćirić je rekao da će po završetku upisa za besplatne akcije Pošte prikupljene potvrde proslediti Agencij za privatizaciju koja će utvrditi pravo svakoga građanina na akcije i obavestiti ga o tome.

Najavio je da će Pošte "energiju i infrastrukturu" korištenu za upis akcija iskoristiti za nove prozivode i usluge, kao što su hibridna pošta i zahvaljujući novoj automatizaciji ponuditi ih privredi i građanima.

Pravo na izbor vrednijih akcija?

Sindikat zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Srbije zatražio je da zaposleni u tim preduzećima dobiju pravo da akcije upisane do 31. jula mogu da zamene za akcije u svojim kolektivima, ukoliko one na jesen budu više vredele.

Sindikat traži od Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja da donese uredbu kojom će sprečiti da radnici i penzioneri u tim preduzećima budu oštećeni ako tokom privatizacije akcije njihovih firmi postignu veću vrednost.

U ovom trenutku, radnici u javnim i javnim komunalnim preduzećima na svoju odgovornost biraju između upisivanja akcija šest javnih preduzeća koja se nalaze u postupku privatizacije - Jata, Aerodroma, EPS-a, Galenika, Telekoma i NIS-a - i ostvarivanja tog prava ako i kada bude privatizovano preduzeće u kojem rade.

Početak privatizacije preduzeća u tom sektoru uslovljen je donošenjem Strategije o privatizaciji javnih i javnih komunalnih preduzeća u Srbiji, koja se očekuje do kraja septembra.

Svetozar Ercegovac, predsednik Sindikata zaposlenih u javnim komunalnim delatnostima, rekao je da se taj sindikat zalaže da se radnicima i penzionerima omogući da se prijave za akcije matičnih preduzeća u periodu od 1. oktobra do 31. decembra, uporedo sa radom na izradi Strategije, kada će biti poznato po kom modelu će ona biti privatizovana.

Ercegovac je rekao da je potrebno da se pre početka privatizacije popiše u jedinstveni registar sva imovina javnih i javnih komunalnih preduzeća, kao i da se izvrši povraćaj imovine tih sistema njihovim osnivačima, lokalnim samoupravama.

Stav sindikata je da bi podela besplatnih akcija trebala da obuhvati sve javne sisteme u Srbiji, uključujući Srbijavode i Srbijašume. Pored toga, sindikat traži i da se strategijom precizno utvrdi koja preduzeća mogu biti predmet privatizacije, kao i da se to zakonom definiše.

Javna i javna komunalna preduzeća u Srbiji u ovom trenutku čine 574 preduzeća sa oko 45.000 zaposlenih.