Kako je uništavana "Galenika"

Ipak, nada da će "Galenika" bar delimično da se vrati na puteve stare slave tinja proteklih dana jer su zainteresovana da je kupe dva velika svetska farmaceutska sistema - brazilska kompanija EMS S.A. i švajcarski "Amikus", pišu Večernje novosti.

I dok se čeka kome će se carstvu privoleti, treba podsetiti na istorijat kompanije, koja je svojevremeno bila kadra da finansira i jedan solidan jugoslovenski fudbalski klub.

Panićeva era

Srpski milioner Milan Panić je još 1991. privatizovao "Galeniku" i njenom imenu pridružio skraćenicu ICN, kako se zvala njegova farmaceutska imperija sa američkom adresom. Disident koji je u SAD otišao, kako je govorio, sa 20 dolara, ostvario je američki san i vratio se u domovinu "na belom konju". Kupio je tri četvrtine kompanije po ceni od 270 miliona dolara. U kešu je dao 50 miliona, a uneo je tehnologiju vrednu 220 miliona zelenih novčanica. Ostatak firme ostao je u državnom vlasništvu.

Uprkos sankcijama, "Galenika" je radila, čak i zarađivala. Plate su bile natprosečne i redovne. A, kako i ne bi bile kada je njome rukovodio Panić, koji je 1992. postao i savezni premijer SR Jugoslavije. Ni politički sukobi sa tadašnjim srpskim predsednikom Slobodanom Miloševićem, fabrici nisu doneli probleme. Tek 1999. Privredni sud u Beogradu donosi rešenje prema kojem državni udeo u "Galenici" narasta na skoro dve trećine. Obrazloženje za takav postupak bilo je da "Milan Panić nije ispunio svoj deo ugovora". Policija upada u prostorije kompanije i postavlja svoje rukovodstvo, a potom država svoje učešće prebacuje na Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RZZO). Sporan argument u toj odluci je da ICN nije u "Galeniku" doneo obećanih 220 miliona dolara, a to je obnarodovano tek osam godina po dolasku Panića.

Neposredno pred oduzimanje "Galenike" Milan Panić i zaposleni u fabrici su se našli u problemima. Novca je bilo sve manje. Ne toliko zbog lošeg menadžmenta, već zbog činjenice da je pre odluke Privrednog suda, država "Galenici" dugovala oko 170 miliona dolara, koje su isporučene srpskom zdravstvu. Neki su u to vreme bili skloni da veruju da je namera bila upravo da se ovi dugovi otpišu.

Povratak Mitevića

Ubrzo dolazi 5. oktobar, a godinu posle u "Galeniku" se vraća Dušan Mitević. Iako je advokat i jedan od lider DOS Vladan Batić insistirao da se "zemunsko blago" vrati Paniću, RZZO je izabrao novo rukovodstvo.

Istini za volju, kompanija počinje ponovo dobro da radi. Država dobija međunarodnu arbitražu protiv Panića, dobija celu fabriku u vlasništvo, uz obavezu da bivšem saveznom premijeru vrati uloženih 50 miliona evra.

Iako se danas čini da je najteže vreme za srpsku ekonomiju bio period posle ubistva premijera Zorana Đinđića, u periodu kada tajkuni "krčme" sve što je državno, u "Galenici" je bila druga priča.

Pravdićev mandat

Prvo je generalni direktor bio Dragan Stipčić, kojeg u maju 2005. zamenjuje Aleksandar Pravdić (DSS). Za njegovog mandata, uprkos čaršijskim osporavanjima njegovog kvaliteta, prema svedočenju zaposlenih, bilo je novo zlatno vreme "Galenike". Ređale su se nagrade, a račun je bio u stalnom plusu. Razmišljalo se i o razvoju, a uz kredit od 46,3 miliona evra potpisan je ugovor sa italijanskom kompanijom IMA o izgradnji fabrike čvrstih farmaceutskih preparata, koja je, pokazalo se kasnije, jedini preostali adut nekadašnjeg giganta.

Foto: Thinkstock

Te 2008. na računima "Galenike" je bilo nešto više od 32 miliona evra.

Početak sunovrata

Nenad Ognjanović, kadar SPS, kao generalni direktor preuzima upravu u novembru 2008, a već do kraja godine potpisuje garanciju za kredit preduzeću "Velefarm" u AIK banci vrednu pet miliona evra. I to je, po mnogima - početak sunovrata. Rabati trgovcima su stalno podizani, čak i naknadno isplaćivani. Dok je garantovala za kredite "Velefarmu" (i povezanim firmama "Velefarm proleku" i "BG farmu") u iznosu od skoro 38 miliona evra, "Galenika" se zaduživala kratkoročnim kreditima. Finansijski izveštaji su pokazivali vrtoglavi pad sve do 2010, kada su rashodi porasli na dvostruko viši nivo nego prethodne godine. Dugovi "Galenike" dostižu sumu od 130 miliona evra. Ognjanović je smenjen polovinom 2011, da bi u maju 2013. bio uhapšen zbog sumnje da je upleten u malverzacije u "Galenici". On i još 12 saradnika osumnjičeni su da su preplaćivali sirovine, čak i skulpture, i da su "Galeniku" oštetili za 34 miliona evra.

Novakovićeve veze

Dok na čelo "Galenike" nije došao Nedeljko Pantić, kadar vladajućeg SNS, fabrikom je upravljao Živorad Novaković iz ove kompanije. Posle četiri godine pada u 2014, Novaković je uspeo da preokrene situaciju. "Galenika" počinje da zarađuje i povećava proizvodnju za - 30 procenata.

“Novaković je, zahvaljujući višedecenijskim vezama u farmaceutskoj industriji, obezbedio sirovine. Proizvodnja se ponovo podigla, pa je prvi put "Galenika" zaradila skoro 350 miliona dinara”, pričali su tada u "Galenici".

Osim toga, uspeo je bez većih tenzija da broj zaposlenih smanji sa 2.800 na 1.400, a radnici su dobili otpremnine između 250 i 300 evra po godini staža.

Biznis uz Pantića

Njega nasleđuje Nedeljko Pantić i nastavlja sa domaćinskim poslovanjem. Prema poslednjim podacima za 2016. godinu, u prvih devet meseci proizvodnja je porasla za dodatnih osam procenata, a dobit iz tekućeg poslovanja je iznosila 40 miliona dinara.