U pitanju nije samo nova tehnologija plaćanja, već mnogo šira borba za kontrolu nad novcem u digitalnoj ekonomiji, prenosi Investitor.me.

Digitalni evro, koji razvija Evropska centralna banka, zamišljen je kao elektronski oblik gotovine koji bi funkcionisao paralelno sa papirnim novcem i postojećim bankarskim sistemom. Prema planu Evropske komisije, građani bi dobili digitalne novčanike putem kojih bi mogli plaćati i onlajn i oflajn, uz visok nivo privatnosti, dok bi iznosi koje mogu držati bili ograničeni.

Ako zakon bude usvojen do kraja 2026. godine, digitalni evro mogao bi postati deo svakodnevnih transakcija već 2029. godine. Međutim, kako se proces približava političkom finišu, otpor prema ovom projektu postaje sve glasniji.

Pokušaj otklona od američkih platnih sistema

U pozadini inicijative nalazi se i snažan geopolitički motiv. Evropske institucije žele da smanje zavisnost od američkih platnih sistema, imajući u vidu da kompanije Visa i Mastercard kontrolišu većinu kartičnih i gotovo sva prekogranična plaćanja u evrozoni. Povratak Donalda Trampa u Belu kuću i zaoštravanje globalnih trgovinskih odnosa dodatno su ubrzali raspravu o finansijskom suverenitetu Evrope.

• Šta nam to donosi digitalni evro?

Za razliku od Sjedinjenih Američkih Država, koje sve više otvaraju prostor privatnim stabilnim kriptovalutama, ili Kine koja je već uveliko implementirala digitalni juan, Evropska unija pokušava da pronađe srednji put – digitalnu valutu pod kontrolom države, ali uz uključivanje privatnog sektora.

Ipak, upravo taj koncept izaziva snažan otpor banaka. Predstavnici bankarskog sektora upozoravaju da digitalni evro, u obliku u kojem se trenutno predlaže, direktno ulazi u konkurenciju sa njihovim depozitima i uslugama.

Posebno sporan aspekt je mogućnost da digitalni evro dobije status zakonskog sredstva plaćanja, što bi značilo da bi ga trgovci morali prihvatati, slično kao gotovinu. Banke tvrde da bi to narušilo tržišnu ravnotežu i potisnulo privatne platne sisteme.

S druge strane, zagovornici projekta ističu da je suština digitalnog evra upravo u očuvanju javnog novca u digitalnom dobu. Po njihovom mišljenju, bez obaveznog prihvatanja kod trgovaca, nova valuta ne bi mogla postići masovnu upotrebu niti ispuniti svoju svrhu.

Nisu samo banke zabrinute

Otpor, međutim, ne dolazi samo iz bankarskog sektora. Aktivisti za zaštitu privatnosti upozoravaju na potencijalne rizike od nadzora nad potrošnjom građana, dok predstavnici kripto-industrije strahuju da bi digitalni evro mogao potisnuti decentralizovane alternative i dodatno ojačati institucionalnu kontrolu nad novcem.

Politička bitka trenutno se vodi u Evropskom parlamentu, gde ključnu ulogu ima španski poslanik Fernando Navarrete Rojas. Kao izvestilac za ovaj dosje, on je više puta izrazio skepsu prema projektu, favorizujući rešenja iz privatnog sektora i upozoravajući da bi digitalni evro mogao ugroziti postojeće tržišne modele.

Prema izvorima iz pregovora, pokušavao je usporiti proces i ograničiti primenu digitalnog evra, ali su neki od tih predloga u međuvremenu odbačeni.

Iako su pregovori i dalje kompleksni i puni političkih tenzija, proces se nastavlja. Glasanje u parlamentarnom odboru očekuje se u narednim mesecima, nakon čega sledi i plenarna odluka. Konačni cilj evropskih institucija je usvajanje zakonodavstva do kraja 2026. godine.

Ishod ovog sukoba imaće dugoročne posledice. Ukoliko digitalni evro zaživi, promeniće ne samo način plaćanja, već i odnos snaga između država, banaka i tehnoloških kompanija. U suprotnom, Evropa rizikuje da i dalje ostane zavisna od globalnih finansijskih igrača u trenutku kada se borba za monetarni suverenitet sve više zaoštrava.