Ništa od odmora u Evropi? Avio-kompanije otkazuju letove; Ogroman strah od nestašice goriva

Niskotarifna aviokompanija Transavia ove sedmice najavila je prva otkazivanja letova u maju i junu, navodeći nagli rast cena kerozina, široko korišćenog avionskog goriva, prenosi Capital.ba.

Kako rat na Bliskom istoku traje, evropski avio-prevoznici pripremaju se za dodatna otkazivanja, ali se nadaju da će izbeći nestašicu goriva koja bi ovog leta prizemljila njihove flote.

Pitanje koje se sve češće postavlja jeste da li je uopšte sigurno planirati letove ovog leta. Zbog blokade Ormuskog moreuza, koja remeti globalna naftna tržišta, raste zabrinutost da bi Evropa mogla ostati bez avionskog goriva nekoliko sedmica pre vrhunca letne sezone.

Alarm je upaljen sredinom aprila, kada je čelnik Međunarodne agencije za energiju upozorio da Evropa ima "možda šest sedmica zaliha avionskog goriva".

Transavia je tako postala najnovija aviokompanija, nakon Ryanaira i Volotee, koja je najavila otkazivanje dijela evropskih letova u maju i junu, zbog visokih troškova goriva i poteškoća u uvozu kerozina iz zemalja Zaliva.

Kako mirovni pregovori između SAD-a i Irana stagniraju, a promet kroz Ormuški moreuz ostaje blokiran, postavlja se pitanje koliko je vjerovatno da će evropski letovi ovog leta biti masovno obustavljeni.

• Vlada SAD: "Avio-industriji nije potrebna pomoć"
• Potpuni kolaps, otkazani svi letovi: Gasi se jedna od najpoznatijih avio-kompanija
• Avio-kompanije ukidaju letove u Evropi zbog sve skupljeg goriva: KLM i Lufthanza u problemu

Nestašica uzrokovana padom uvoza

Sedmicama već nedostatak uvoza nafte i naftnih derivata iz zemalja Zaliva, usled blokade Ormuskog moreuza, podstiče spekulacije o mogućoj nestašici kerozina, goriva koje pokreće većinu avionskih motora.

"Francuska proizvodi znatno manje kerozina nego što troši. Godišnje se proizvede oko tri miliona tona, dok je potrošnja oko pet miliona. Razlika se nadoknađuje uvozom, prvenstveno s Bliskog istoka", rekao je profesor sa Univerziteta u Antverpenu Wouter Dewulf.

Zemlje Zaliva izvoze ne samo sirovu naftu, već i prerađene proizvode poput Jet A-1 goriva, najčešće korišćenog avionskog kerozina.

Podaci francuskog Ministarstva energetike pokazuju da je pre rata na Bliskom istoku oko 50 odsto avionskog goriva bilo proizvedeno u Francuskoj, 20 odsto dolazilo je s Bliskog istoka, a preostalih 30 odsto iz Evrope, SAD-a i Azije.

"Evropa proizvodi vrlo malo nafte i smanjila je kapacitete prerade u poslednjih nekoliko godina. Sve više zavisi od uvoza prerađenih proizvoda, što je čini ranjivom na globalne krize", kazao je energetski stručnjak Tjeri Bros.

• Avio-kompanije upozoravaju: Goriva sve manje; Poljuljana turistička sezona u Hrvatskoj
• Država prodaje profitabilnu avio-kompaniju: Nemci zainteresovani

Francuska: Nema rizika u narednim sedmicama

Ipak, stručnjaci navode da je Francuska u nešto boljoj poziciji od nekih komšija jer manje zavisi od uvoza s Bliskog istoka.

Velika Britanija, na primer, uvozi oko 60 odsto kerozina iz Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Kuvajta.

Dva glavna pariska aerodroma, Orly i Charles de Gaulle, trebala bi izbeći ozbiljnije posledice eventualne nestašice zahvaljujući mreži naftovoda povezanoj s rafinerijama i terminalom u Le Havreu.

Većina sirove nafte za te sisteme dolazi iz Severne Amerike, što Francusku stavlja u povoljniji položaj u odnosu na druge zemlje.

Vlada je saopštila da raspolaže strateškim zalihama dovoljnim za oko dva meseca, dok komercijalne zalihe na aerodromima mogu pokriti desetak dana operacija.

"Trenutno ne postoji rizik od nestašice kerozina u narednim sedmicama", izjavila je portparolka Vlade Maud Bregeon.

Stručnjaci upozoravaju da bi produženi sukob mogao izazvati probleme kasnije tokom godine.

"Ova kombinacija faktora verovatno će spasiti leto, ali ostaje pitanje koliko će kriza trajati. Ako se sukob nastavi, isti problemi mogli bi se pojaviti na jesen, u oktobru ili novembru", rekao je Devulf.

Francuska i Evropska unija već pripremaju mjere za suočavanje s mogućim dugotrajnim poremećajima, uključujući povećan nadzor zaliha i maksimalno korišćenje rafinerijskih kapaciteta.

Evropska komisija upozorila je da bi mogla biti potrebna kolektivna akcija da bi se očuvalo funkcionisanje jedinstvenog tržišta i osigurala stabilnost snabdevanja.

Putnici mogu očekivati skuplje karte

Iako nestašica možda neće biti neposredna pretnja, putnici bi mogli osetiti druge posledice.

"Treba razlikovati dostupnost i cenu. Čak i bez nestašice, cene avionskih karata mogu značajno porasti", rekao je Bros.

Cena kerozina više je nego udvostručena zbog rata na Bliskom istoku, a gorivo čini i do 40 odsto cene avionske karte.

Najveći udar očekuje se kod niskotarifnih aviokompanija, koje posluju s malim maržama. Zbog toga su kompanije poput Transavie već bile primorane povećati cene i otkazati manje isplative letove.

"Ne radi se toliko o nestašici koliko o profitabilnosti. Ako cene karata postanu previsoke, avio-kompanijama će biti isplativije prizemljiti avione", dodao je Bros.

Šta učiniti ako je let otkazan?

U slučaju otkazivanja leta, putnici imaju ograničene opcije.

Po zakonima Evropske unije, avio-kompanije imaju pravo otkazati letove ako putnike obaveste najmanje 14 dana unapred.

U tom slučaju dužne su ponuditi povraćaj novca ili alternativni let bez dodatnih troškova.

Međutim, nisu obavezne isplatiti odštetu ako je otkazivanje posledica "vanrednih okolnosti", poput aktuelne krize uzrokovane ratom na Bliskom istoku, prenosi France 24.