Bankar: Ruše evro, evo ko i kako

Sastanak Evropske centralne banke je zatekao tržište nespremnim jer su postojala agresivna očekivanjima uoči sastanka sa izrazitim fokusom o mogućoj poruci o smanjenju. Prvobitno se na tržištu desio pad na 60 milijardi evra mesečno sa 80 milijardi koliko je bilo u martu kao deo agresivnog razvoja događaja, međutim javilo se više nego dovoljno pomirljivih detalja koji su brzo nadvladali bilo kakvo agresivno tumačenje.

Izvor: B92
Podeli
(Foto: Thinkstock.com)
(Foto: Thinkstock.com)

Moja inicijalna interpretacija niže kamatne stope je takođe bila pogrešna (mislio sam da Evropska centralna banka potvrđuje da želi, doduše polako, da se odustane od kvantitativnog popuštanja kako bi prebacila odgovornost sa onoga što tišti Evropsku uniju nazad na političare).

Bez obzira, da je Evropska centralna banka zaista signalizirala pravo smanjenje – kako je Dragi definisao, put ka nultim kupovinama – to bi najverovatnije izazvalo značajan rizik po politički i finansijski sistem u Evropi i zbog toga u svakom slučaju ne bi bila naročita podrška za evro.

Osim odvraćanja pažnje o smanjenju kamatne stope posle marta, pomirljivi detalji su se ubrzo pojavili u novoj izjavi o politici i na konferenciji za medije koju je Dragi održao. Prvo, produžetak i dalje velikog iznosa od 60 milijardi evra mesečno sve do decembra 2017. godine je bio jasno opredeljenje da se nastavi sa kvantitativnim popuštanjem u dužem periodu.

Kao drugo, u izjavi Evropske centralne banke se navodi da bi kupovinu mogla da se proširi ponovo ukoliko bude potrebno. Treće, i veoma važno, Dragi je istakao da će usporavanje kvantitativnog popuštanja biti povezano sa uspehom dostizanja ciljane inflacije od 2%, koja se, na osnovu njihovih prognoza, neće dogoditi čak ni 2019. godine.

I na kraju, ukidanje donje granične kamatne stope (ranije postavljene na minus 0,4) dozvoljava i pokreće nasumičnu kupovinu, a Evropska centralna banka je pokrenula smanjnje minimalnog perioda dospeća sa jedne na dve godine. Neverovatna stvar je to što se bez obzira na sve ovo, periferna razlika u stvari malo proširila – obratite pažnju na to jer još uvek ne postoji ništa alarmantno.

Sekundarni faktor promena u politici ECB je što povlačenje donje granice kretanja kratkoročnih kamatnih stopa utiče na povećanje nagiba krive prinosa, globalni fenomen koji uočavamo od kada je Banka Japana uvela politiku kontrole krive prinosa. Treba imati u vidu da su, na primer, prinosi na dugoročne evropske hartije juče ostali relativno nepromenjeni. Strmija kriva prinosa pomaže bankama na margini i doprinela je snažnijem odgovoru na pozitivni rizik.

Kineski indeks proizvođačkih cena (PPI) raste i iznosi značajnih 3,3% dok Peking suzbija kapacitet najznačajnijih grana industrije pokušavajući da podigne cene. To bi moglo da proizvede inflaciju u ostatku sveta, i to inflaciju "pogrešne vrste", to jest inflaciju troškova, a ne inflaciju tražnje. Neki vide ovo povećanje inflacije kao način na koji Kina spašava slabije igrače u ključnim sektorima kako bi sprečila efekte smanjenje zaduženosti usled neispunjenja ugovornih obaveza.

Trgovci devizama to vide kao blagodat za valute kao što je australijski dolar jer uzrokuje rast cena berzanskih roba. Međutim, troškovna inflacija i nedostatak realnog količinskog rasta uprkos višim cenama nisu dobra vest za australijski sektor rudarstva. U dogledno vreme će nedostatak stimulansa, ranije sniženih kamatnih stopa i dugotrajne posledice kreditnog mehura, staviti Australiju u veoma težak položaj.

Za sada, tržišta nisu zainteresovana za to, ali će pažljivo pratiti razvoj situacije. Isto tako, više kamatne stope i inflacija nisu pozitivan znak za rizičnu aktivu i strategije trgovine valutama na razlike u kamatnim stopama, pa smo i u tom pogledu sve oprezniji.

Autor: Direktor sektora Strategije na deviznom tržištu u Sakso banci Džon Hardi

Komentar

Koja je cena zabrane trgovanja akcijama Telekoma?

Svaki put kada se saopšti da je Srbija napredovala na nekoj od (belo)svetskih listi napravljenih prema uslovima poslovanja, ovdašnji građanin se uštine za obraz. Nije li to ona ista zemlja koja ne poštuje sopstveni ustav koji bi, između ostalog, trebalo da jemči i vlasnička prava i slobodu raspolaganja imovinom.

Komentar četvrtak 23.11. 10:35 Komentara: 3

Kako je uništavana "Galenika"

Da je kojim slučajem neko pre tri decenije raspisao konkurs za sistematsko uništavanje regionalnog farmaceutskog giganta "Galenike", teško da bi se našao pouzdan kandidat. Oko 65 odsto tržišnog udela u nekadašnjoj SFRJ, izvozni poslovi, uglavnom u SSSR, od skoro 200 miliona dolara, danas su samo deo istorije zarđalog giganta iz predgrađa Zemuna, nazvanog Nova Galenika upravo po fabrici osnovanoj 1945. Danas "Galenika" jedva uspeva da pokrije deset procenata tržišta Srbije, sa dugovima koji su pre poslednjeg poziva za prodaju bili narasali na više od 200 miliona evra.

Komentar ponedeljak 16.10. 10:01 Komentara: 10

Prvi put u Ikei: Kako da se ne izgubite i 7 važnih saveta

Švedski proizvođač nameštaja i opreme za domaćinstvo Ikea otvoriće u četvrtak u 10 prvu robnu kuću u Srbiji, što je 400. prodajni objekat te kompanije u svetu. Otvaranju robne kuće prisustvovaće predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Građanima Srbije će, 26 godina nakon što je Ikea zatvorila svoju prodavnicu u Beogradu, ponovo biti dostupna dobro dizajnirana roba po pristipačnim cenama. Robna kuća u Bubanj potoku, na južnom ulazu u Beograd, prostire se na 35.000 kvadratnih metara.

Komentar sreda 9.08. 23:34 Komentara: 24

Berzanska 2016: Pad 60%, otišli Imlek, Bambi, AIK banka

Promet na Beogradskoj berzi prošle godine dostigao je najviši nivo od 2009, ali iza ove statističke varke stoji trgovanje kojim su apsolutno dominirale državne obveznice. Promet akcija, koje bi trebalo da predstavljaju okosnicu tržišta, stropoštao se više od 60 procenata, u potpunosti odslikavši višegodišnji trend na nacionalnoj berzi od koje su skoro svi odgovorni odavno digli ruke.

Komentar utorak 10.01. 09:51 Komentara: 3
strana 1 od 50 idi na stranu