Dipos: 182.000 RSD mesečno po zaposlenom

Dipos je privukao posebnu pažnju prilikom usvajanja čudnog Zakona o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti "u knjižnom ili vanknižnom vlasništvu" države. Bila je nečija namera da se "ispod tezge" prodaju svi objekti koji su zakupljeni i ne služe "izvršavanju nadležnosti državnih organa i organizacija", što je mnogo šire od onih koje je neko dao u zakup Diposu.

Ali su ipak posebno fokusirane atraktivne vile koje je davao u zakup Dipos. A to se preduzeće onda pročulo po netransparentnosti, pa je o njemu dobro reći nešto više, što otkriva kako se površno postupa sa imovinom države, kojom bi ispred Vlade trebalo da gazduje Direkcija za državnu imovinu.

Preduzeće za iznajmljivanje nekretnina Dipos akcionarsko društvo Beograd, osnovala je još daleke 1997. godine Vojvođanska banka Novi Sad. Zatim je 2006. godine ta banka prenela ukupan udeo u njegovom kapitalu na Beobanku a.d. u stečaju. Naredne godine Republika Srbija otkupljuje 100 odsto udeo u Diposu i pretvara ga u društvo sa ograničenom odgovornošću, da bi bilo manje javno. Vlada je poslednjom izmenom odluke o njegovom osnivanju, koja je objavljena u 2009. godini, postala jedini vlasnik i upravljač Diposa doo Beograd, koji posluje "sredstvima u državnoj svojini".

Iako mu je stalno iznajmljivanje nekretnina osnovna delatnost, duže je evidentirao nekretnine kao investicione, dok ih na početku 2013. godine nije preneo u vanbilansnu evidenciju (upisanu kao tuđa imovina). Od tada je i prestala njegova merodavna evidencija imovine koju iznajmljuje. Ukupna vrednost po Diposovoj vanbilansnoj evidenciji svih nekretnina je 8,1 milijardu dinara. A objavljeno je da se radi o 159 vila, 201 stanu, 33 poslovna prostora i 27 garaža. Pravog popisa i nadasve podataka o iznajmljivanju, još nema. Ostaje važna tajna. Prema pomenutoj odluci Vlade o osnivanju, Dipos u unutrašnjem i spoljnotrgovinskom prometu treba da predstavlja, zastupa i potpisuje predsednik Upravnog odbora bez ograničenja ovlašćenja. Ali, u evidenciji kod Agencije za privredne registre nije objavljeno ko je predsednik. Obratno, kao jedino ovlašćeno lice bez ograničenja, registrovan je direktor društva. Nije obznanjeno ni koje je lice ovlašćeno od Vlade da odlučuje o nadležnostima skupštine propisanim zakonom, niti je registrovano ili poznato da li i postoji osnivačkom odlukom predviđeni i upravni odbor od pet članova izabranih na četiri godine mandata, sa mogućnošću reizbora.

Osnivačkim aktom je predviđen i interni revizor u Diposu, koji treba da kontroliše verodostojnost i kompletnost finansijskih izveštaja, usklađenost poslovanja sa zakonom, godišnjim programom rada i poslovanja i obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom. Ali, možda i postoji neobjavljena izmena odluke o osnivanju, koja je sankcionisala sadašnje stanje Diposa, gde i nema drugih ovlašćenih lica osim njegovog direktora, da o svemu odlučuje.

Nije poznato ni kako su nekretnine pomerene između Diposa i Direkcije za državnu imovinu. Uostalom znamo da država nema ni dobar popis imovine Srbije. Bilo bi normalno i da se imovina države izdaje u zakup javnom ponudom, što se očito ne događa. Za usluge davanja u zakup, takođe, bi se morao izabrati najpovoljniji ponuđač.

Dipos je odbijao da obznani i finansijske izveštaje, ali ih je Agencija za privredne registre konačno sad objavila za 2014. godinu, pa iako lošim propisivanjem već su buđavi, oni otkrivaju neke neobične podatke. Dipos ima i svojeg zemljišta i građevina, u ukupnoj vrednosti od samo 60 miliona dinara. A njegova ukupna imovina je 774 miliona dinara, od čega je slobodan novac 448 miliona dinara, a od toga 433 miliona dinara u devizama. Vlada se nije dosetila da bar deo toga povuče kao dividendu, te olakša teret svoje prezaduženosti. Ko zna zašto. A u toj godini je ipak povećana zaduženost Diposa.

Iako ima toliko slobodnog novca Dipos nije uspeo da ga dobro ukamati. Umesto toga, kupovao je akcije Privredne banke, koja je propala i Politike, od čega nema nikakvog prinosa. Otpisao je potraživanja u iznosu od čitavih 712 miliona dinara, a nije poznato od koga su ta potraživanja, niti je li i kako je obezbeđivao naplatu zakupnine. U 2014. je od poverenih mu nekretnina prihodovao od davanja u zakup 604 miliona dinara, a kako je zakupljivano i tarifirano zakupljivanje, nije poznato.

Sve opisano upućuje na zaključak da se krajnje nemarno postupa sa državnom imovinom, što šteti svim građanima od čijeg je novca nastala ta imovina. Neophodno je da se hitno popiše sva imovina, a registruju u katastru i uredno evidentiraju sve nekretnine. Paralelno sa tim, neophodno je da prezadužena država organizuje efikasno gazdovanje tom velikom imovinom. Uloga Diposa poučava kako to ne treba raditi.

*autor je konsultant za strana ulaganja i redovni član NDES