Profesionalac

Pre šest godina, na Osmi mart, Svetlana Vukajlović prihvatila je posao direktora Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Na tu visoku funkciju došla je kao prva žena od ukupno 18 direktora Zavoda, kao nestranačka ličnost i profesionalac koji se više od decenije bavio osiguranjem. Zatekla je praznu kasu i dugovanja od dvadeset milijardi dinara.

Dragan GalićIzvor: Blic
Podeli

Dve godine kasnije u Privrednoj komori Beograda proglašena je za „privrednika godine”. Uspela je da Zavod izvuče iz dugovanja i sa svojim timom uspostavi održiv finansijski sistem u najbitnijoj instituciji u zdravstvu. U javnosti je postala poznata jer „zdravstvenu kasu” nije otvarala lako, na poziv nekog političara, posle pisanja medija ili na insistiranje lekara.

Za svoj rad dobila je i jednoglasnu podršku Upravnog odbora RZZO koji je Vladi Srbije predložio da ona i naredne četiri godine rukovodi Zavodom. Njen reizbor zatražili su i predstavnici udruženja pacijenata, struke, sindikata iz zdravstva. Svetlana Vukajlović kaže da je imala želju da se povuče i da ju je čelna funkcija prilično iscrpela: „Kada su mi rekli da bi povlačenje značilo bežanje od odgovornosti onda kada je najteže, odlučila sam i poslednjeg dana ipak konkurisala za novi mandat. To je pre svega velika odgovornost jer u vremenu krize i sa ograničenim sredstvima uopšte nije lako sagledati i ispoštovati sve potrebe osiguranika.” Mandat joj je istekao 11. maja, a na odgovor iz Nemanjine još se čeka.

Profesionalnu karijeru Vukajlovićeva je započela u kompaniji „Cepter” u kojoj je bila zaposlena dvanaest godina. Iz kompanije je otišla s mesta generalnog direktora „Cepter osiguranja”. Novi angažman joj je bio u „Delta osiguranju” na poziciji zamenika direktora zaduženog za razvoj. Na opšte iznenađenje kolega iz struke 2004. prihvatila se posla u RZZO: „Ta pozicija je slovila za zaprljanu zato što je nekoliko prethodnih direktora imalo problema sa zakonom i sa nje su otišli direktno u zatvor. Sve u svemu, to je bila jedna ozloglašena funkcija i baš zato je bila izazov”. Njeni saradnici kažu da se vrlo brzo snašla na novom poslu. Opisuju je kao energičnu, kao nekoga ko je u potpunosti posvećen poslu. Kažu da domaćinski raspolaže sredstvima koji Zavod dobija od osiguranika i ističu da od svih zahteva da ostvare uštedu gde god je to moguće.

Rođena je 25. juna 1960. u Beogradu. Potiče iz skromne građanske porodice. Otac Slavko i majka Milka, nju i mlađeg brata Zorana, učili su da su poštenje i rad najveće vrednosti za čoveka. Kažu da nikada nije bila preterano ambiciozna, ali da je uvek za povereni zadatak dobijala najbolje ocene. Kao srednjoškolku zanimala ju je primenjena umetnost. Ipak, poslušala je savet roditelja i završila Pravni fakultet: „Ubedili su me da studiram nešto konkretno. Ispostavilo se da mi je pravo baš leglo.” Udata je i ima dvoje dece. Hobi joj je fotografija: „To je moje zadovoljstvo i rasterećenje. Ali tu su i kućni poslovi i bašta. Tokom leta kada dođem iznervirana obično nastradaju moje biljke.”

Zahvaljujući svom hobiju u martu 2008. godine prikupila je 13,5 miliona dinara. Organizovala je humanitarnu izložbu i aukciju svojih autorskih fotografija. To je bio početni kapital s kojim je krenula u realizaciju ideje da otvori roditeljsku kuću za decu obolelu od malignih bolesti u Institutu za majku i dete. Dve godine strpljivo je prikupljala sredstva i u februaru ove godine Srbija je dobila prvu roditeljsku kuću: „Sistemi zdravstvenog osiguranja se menjaju, a ovo je bio način da ostavim svoj trajan doprinos. Ova kuća će biti velika pomoć malim pacijentima”.

Zanimljivo je da je Vukajlovićeva jedna od retkih rukovodilaca javnih institucija čiji rad nisu obeležile afere. U medijima je o njoj pisano kao o direktorki koja je na sajt svoje institucije postavila izveštaje o tokovima novca kojim raspolaže, da je uvela jedinstvene zdravstvene knjižice, poboljšala pravilnik o listi lekova, da je nabavke lekova učinila transparentnim i tako uštedela blizu devet milijardi dinara, da je omogućila da više od hiljade pacijenata ode na operacije srca u inostranstvo o trošku države.

Na zamerke da je surova menadžerka i da sužava prava pacijenata kaže: „Za pacijenta je najbolje da mi u Zavodu budemo racionalni i da ne dajemo suviše široka prava koja prevazilaze naše mogućnosti jer će to kad-tad doći na naplatu, a sve će se prelomiti preko leđa pacijenata.” Pacijenti joj veruju. Kažu da do nje nije teško doći i da je spremna da pomogne.

U poslednje vreme pokušava zajedno sa udruženjima pacijenata da nađe način kako da u Beogradu bude otvorena još jedna roditeljska kuća. Predložila je: „Pošto postoji potreba za još roditeljskih kuća predlažem vlastima da se neke od nekretnina koje su zaplenjene prilagode ovoj više nego humanoj i neophodnoj nameni.” Odgovor od vlasti stigao je pre dvadesetak dana, a ugovor o preuzimanju objekta od 120 kvadrata biće potpisan u četvrtak sa Snežanom Malović, ministarkom pravde. Možda do tada na adresu RZZO stigne i vladin stav o tome ko će u naredne četiri godine biti na čelu ove značajne javne institucije.