Energoprojekt: Dolazimo na listing berze

Energoprojekt holding je u završnim pregovorima sa Beogradskom berzom oko izlaska na njen zvaničan listing. Nedavno su ugovoreni poslovi gradnje puteva u Ugandi, vredni 25 miliona dolara. Očekivana bruto dobit za prošlu godinu iznosi oko sedam miliona evra, a za sledeću 10,5 miliona.

Milan Obradović, B92
Podeli

„Mi smo u finalnim razgovorima sa Beogradskom berzom, i planiramo da uskoro izađemo na njen listing. Ispunjavamo potrebne kriterijume da izadjemo na A listing“, tvrdi Vladan Pirivatrić, direktor Energoprojekt holdinga, najveće građevinske kompanija u Srbiji.

Zašto ste se odlučili na taj korak, to će značiti dodatne obaveze kao što je redovno izveštavanje javnosti o poslovnim rezultatima? Mnoge kompanije beže od takve obaveze...

V. Pirivatrić: Zato što će to biti dobro kako za sadašnje tako i za buduće akcionare, dobro je i za samu kompaniju, ali i ukupno tržište kapitala u našoj zemlji. Možemo očekivati veću likvidnost akcija, povećanje poslovne vrednosti, lakše prepoznavanje naših akcija od strane potencijalnih investitora, lakši i brži pristup do svežeg kapitala.

A što se tiče obaveza, mi smo već razvili efikasan sistem obaveštavanja investitora.

Da li to znači da ćete možda krenuti u dokapitalizaciju uskoro?

V. Pirivatrić: U našim srednjeročnim planskim dokumentima tako nešto je i predviđeno. Razmišljamo o dokapitalizaciji koja bi pomogla poslovnu i finansijsku stabilizaciju kompanije, odnosno kako bi prikupili novac za ulaganje u razvojne projekte.

Dividende

„Imamo politku dividendi koju sprovodimo saglasno programu razvoja 2004-2008, i mi ćemo ove godine, kako sada stoje stvari, gotovo izvesno predložiti isplatu dividendi i Upravnom odboru i skupštini akcionara. U kom će to iznosu biti videćemo kad budemo videli tačne poslovne rezultate. Imamo još dve nedelje za bilanse u zemlji, a do 31. marta efekte naših ino-kompanija“.

Naprimer?

V. Pirivatrić: Imamo još nekoliko lokacija na opštini Novi Beograd gde se mogu izgraditi poslovni objekti. A bitno je i da uvedemo jedan ozbiljan softverski sistem za integrisano praćenje poslovanja. Ulaganja u takav softver nisu mala.

Već ste imali jednu dokapitalizaciju, ali ne za sve investitore...

V. Pirivatrić: Da, tad  smo dokapitalizaciju izvršili sa Hypo grupom i fondom „East capital“. Takav je bio vid nove emisije, jednostavno u tom momentu je tako odlučeno. Bila nam je potrebna konsolidacija prilično raspršenog vlasništva. Uporedo smo imali i malo složeniju operaciju konverzije akcija zavisnih preduzeća u akcije holdinga. To je sve realizovano i sada konačno imamo konsolidovanu vlasničku strukturu. Energoprojekt holding, sada u našim zavisnim preduzećima u proseku ima 90 odsto vlasništva. Nekad smo imali 51 odsto. Tako su stvoreni uslovi za reorganizaciju u poslovnom smislu.

Što ta reorganizacija konkretno znači i kakve efekte očekujete?

V. Pirivatrić: Završavamo analizu postojećeg stanja. Pravimo podloge za tzv. SWOT analizu (analiza prednosti i slabosti preduzeća). Očekujemo da ćemo najkasnije do marta imati završenu analizu sa predlogom za novu organizaciju sistema Energoprojekt. Želimo veću profitabilnost, veće poslove, prihode, jaču poziciju na tržištu, bolje iskorišćenje postojećih resursa, niže troškove. Naravno, te naše predloge moraju da odobre Upravni odbor i Skupština akcionara. Ukoliko dobijemo podršku, u realizaciju plana reorganizacije krećemo u drugoj polovini godine.

Da li postoji interesovanje za preuzimanje? Neki smatraju da ste konsolidovali vlasništvo u zavisnim preduzećima radi lakšeg preuzimanja...

V. Pirivatrić: Mi u ovom momentu nemamo nikakvu zvaničnu najavu da je neko zainteresovan da nas preuzme. Nismo ni razgovarali sa bilo kim na tu temu.

Da li neko dolazi da vidi kako kompanija posluje, da se upozna sa vama?

V. Pirivatrić: Idući u susret potencijalnim dokapitalizacijama krenuli smo sa formiranjem „Data room-a“, odnosno prikupljamo poslovnu dokumentaciju koja je interesantna za investitore i mislim da će to biti okončano do kraja marta. Kad to bude gotovo i ako se neko bude javio zvaničnim kanalima, mi ćemo voditi takve razgovore, ali o tom potom.

Poslovni rezultati i novi poslovi

Kakvi su vam rezultati za prošlu godinu?

V. Pirivatrić: Očekujemo konsolidovan prihod na nivou grupe od oko 170 miliona evra, a konsolidovanu bruto dobit od oko 7 miliona evra. Ti rezultati su ostvareni u zemlji i inostranstvu. Najbitnija inostrana tržišta su Alžir, Katar, Oman, Dubai, Nigerija, Uganda, Gana, Zambija i tržište Ruske federacije. Ove rezultate smo ostvarili sa oko 2.800 stalno zaposlenih u zemlji i inostranstvu.

Da li to znači da je profit podbacio u odnosu na plan? Jesenas se na vašoj internet stranici moglo pročitati da očekujete osam miliona evra...

V. Pirivatrić: Ne, premašili smo plan koji je za prošlu godinu iznostio 4,9 miliona evra. Možda mislite na kasnije prognoze iz trećeg kvartala od mogućih 8,1 milion evra? Moram da naglasim da pričam o preliminarnim rezultatima i oni su tu negde oko sedam miliona evra, možda blizu i tih osam. Tačan rezultat u Srbiji će se znati za oko dve nedelje, a do kraja marta bi trebalo da imamo i rezultate iz inostranstva.

Kako kometarišete brz skok cene akcija sa nekih 1.000 ili 1.200 dinara na 1.800 i više? Da li investitori očekuju nešto povoljno u fin. izveštajima?

Mi poslujemo transparentno. Ovaj menadžment koji radi od kraja 2003. godine je znatno unapredio način izveštavanja o poslovnim rezultatima Energoprojekta. Imamo i interni sistem izveštavanja za akcionara, a poslednjih podinu dana te informacije se mogu naći i na našem veb-sajtu i na veb-sajtu Beogradske berze. Čim naši organi usvoje neki kvartalni izveštaj, on je dostupan javnosti preko ta dva sajta. Šta su investitori zaključili, to oni znaju.  Ali ako poredimo šta smo zatekli kao vrednost

Koliko je „živ“ vaš energetski sektor? Poslednjih godina se vezujete samo za građevinarstvo...

V. Pirivatrić: Sektori u kojima radimo su građevinarstvo u najširem smislu i energetika gde dajemo konusultantske i projektantske usluge. Dugo godina smo projektant i konsultant naše Elektroprivrede Srbije. Stekli smo značajno iskustvo i kasnije izvozili naše znanje u druge zemlje. Trenutno naprimer u zemljama Zaliva, Katru, Omanu i Dubaiju imamo više od 60 diplomiranih elektroinženjera koji se bave problematikom razvoja energetskih sistema u tim zmljama.

Imamo značajne ugovore i sa aspekta realizacije, odnosno izgradnje, u Nigeriji. Tu gradimo dalekovod i trafo stanice. Ne bavimo se dakle samo izgradnjom stanova oko Arene na Novom Beogradu, kao što se u javnosti možda misli.  

Kad ste poslednji put gradili elektranu?

V. Pirivatrić: Krajem 80-tih godina. Trenutno, kad su hidroelektrane u pitanju dajemo konsultantske uluge na brani Tekeze u Etiopiji, taj posao je jos u toku.

Kad možemo da očekujemo povratak "na velika vrata" u energetski sektor, prošle godine se pričalo o velikim projektima u Republici Srpskoj?

V. Pirivatrić: To se verovatno odnosi na hidroelektranu „Buk bijela“ na Tari. Radili smo postojeću projektnu dokumentaciju, i to je jedan od najvećih hidropotencijala koji je još neiskorišćen u ovom delu sveta. Smatramo da ćemo tu imati značajan uticaj, ali taj projekat još nije pokrenut... 
Ipak, mi pratimo stvari, sada su dolaskom premijera Dodika ponovo pokrenute neke aktivnosti oko toga i očekujemo da, kad se formira i naša vlada, dođe i do čvršće saradnje naše i elektroprivrede RS. Samim tim i naša pozicija će biti još značajnija u tom projektu. Inače, u Republici Srpskoj smo radili i na revitalizaciji termoelektrane Ugljevik.

Bila je i priča da ćete graditi još neke hidroelektrane...

V. Pirivatrić: U RS smo čak potpisali i ugovor za realizaciju dva objekta na Vrbasu, to je bio koncesioni aranžman, ali koncesionar koji je dobio kocesiju nije zatvorio finansijsku konstrukciju. Nije bilo novca, tako je i naše učešće u tom projektu u pitanju. Vrednost projekta je bila oko 180 miliona evra. To je značajna suma novca koju nije lako naći, bez obzira na isplativost. Da li će se to obnoviti videćemo...

Nema više masovnog odlaska u inostranstvo

Ranijih godina, veliki broj ljudi je preko Energoprojekta i sličnih kompanija odlazio na radu u inostranstvo, posebno u Irak i Libiju. Danas to više nije slučaj. „Ne možete izdržati tržišnu utamicu sa Kinezima i Indusima. Nije moguće poslovati kao u doba Titove SFRJ, kada se odavde masovno išlo u inostranstvo na rad, od niskokvalifikovane radne snage do inžinjerskog kadra. Ako želite da budete konkurentni i ponudite tržišne cene, to više ne može da se podnese. Ako biste došli sa tolikim brojem ljudi, vi prvo morate da ih prevezete tamo, pa da im platite plate koji su u inostranstvu veće, pa da ih smestite, hranite...Sa takvim  troškovima vaša cena može biti samo veća od konkurencije. Zato, već godinama unazad, u inostranstvo nam ide samo vruhunski kadar, vodeći u raznim strukama i koristi se lokalna radna snaga koja je u pravilu nekoliko puta jeftinija. Tako rade i drugi. Kinezi idu i dalje „frontalno“ odnosno sa svojom radnom snagom, ali imaju drugu politiku, uticaj. Iza njih stoji država koja daje jake beneficije kad nastupaju na drugim tržištima...

Koje važne projekte radite u inostranstvu?

V. Pirivatrić: Puno toga se realizuje. Veliki nov posao je poslovno stambeni kopleks u gradu Aktau u Kazahstanu, vrednosti oko 67 miliona evra. Mi smo potpisali ugovor za taj projekat na samom kraju prošle godine, sad je u tok u izdavanje bankarskih garancija i uplata avansa, mobilizacija resursa...to je ozbiljan posao.

Osim toga, nedavno sam se vratio sa puta u Ugandu, gde smo tokom decembra i prošle i januara ove godine, dobili tri ugovora za izgradnju puteva, ukupne vrednosti oko 25 miliona dolara. To je ozbiljan povratak Energoprojekta na tržište Ugande, gde smo poslovali još 70-ih godina, a imali smo pauzu poslednjih godina. Učinili smo jedna ozbiljan marektinški napor i dogovorili ove poslove. Imali smo i prijem kod ministra za javne radove i dobili uverenje da je naše prisustvo dobrodošlo. To je, uz naše dobre reference, jako važno za ubuduće.

Da li ćete raditi neki veći projekat u Srbiji?

V. Pirivatrić: Očekujemo da ćemo biti uključeni u jedan od projekata gradnje izvora električne energije u Srbiji. Sigurni smo da će se neki izvor uskoro graditi u Srbiji, da li nastavak Kolubare, ili eventualno neka nova termolelektrena na lokaciji Obrenovca. Možda i neka gasna elektrana. Mi tu vidimo svoje mesto ili kao konsultanti ili projektanti. Naravno, velike firme koje  isporučuju opremu su glavne u realizaciji, ali i tu možemo naći neku ulogu.

A gradnja najavljenih gasovoda i naftovoda preko naše teritorije?

V. Pirivatrić: Preduzeli smo određene marketinške korake da budemo  uključeni i u te poslove. Naravno to sve zavisi od koncepta i načina realizacije, a nosilac izgradnje gasovoda  će biti Gasporom. Mi smo počeli neke preliminarne kontanke sa njima, pa ćemo videti na koji način ćemo učestvovati u tome. Ali ponavljam da će EPS graditi sigurno jedan ili dva nova izvora. I tu se logično otvara i nameće izgradnja eventualno neke gasne elektrane.

Imate li iskustva sa projektovanjem ili gradnjom gasnih elektrana?

V. Pirivatrić: Imamo iskustva u konsultantskim uslugama. Učestvovali smo u projektu izgradnje gasne elektrane u regionu Dubaija, kao konsultanti zajedno sa jednim od nemačkih partnera. Verovatno će ovde biti reč o nekim drugim partnerima, ima vrlo kvalitetnih i kompetentnih nosilaca tehnologije i iz Rusije. Rano je govoriti, ali mislim da ćemo naći mesto u svim takvim projektima, sad pitanje je u kom obimu.

Kako je Energoprojekt „ispustio“ projekat završetka železničke stanice Prokop, vredan skoro 200 miliona evra? Posao je dodeljen kiparskom Trigranitu?

V. Pirivatrić: To treba da pitate one koji su im taj posao dali, ne mene. Ali možda je i način informisanja bio takav da su pomešane dve stvari. To je bio tender za nosioca investicija, znači za investitora, a ne za onog ko će izvoditi radove. Mi smo podneli ponudu i za to. Naravno, nismo imali sopstvenih sredstava da pokrijemo celu investiciju, ali smo bili u razgovorima sa nekoliko banaka, od kojih je jedna bila Dojče banka. Oni su u načelu bili zainteresovani da nas prate u poslu. Ipak, posao je dobio Trigranit. Mi smo onda bili u razgovoru sa njima oko mogućnosti da izvodimo deo posla. Za sada, to je stalo, odnosno ja nemam informacije da su oni završili svoj ugovor sa železnicom.

Šta se čeka?

V. Pirivatrić: Nemam informacije trenutno. Mi smo prisutni na tom gradilištu, imamo važeći ugovor sa Železnicom i Beogradskim železničkim čvorom o izvođenju određenih radova. U ovom momentu investitor je obustavio sva plaćanja i mi smo radove primerili toj situaciji. Čekamo naredne poteze investitora.

Šta je u ovoj godini još bilo značajno, kada su novi ugovori u pitanju?

V. Pirivatrić: Imali smo uspešno ugovaranje novih poslova prošle godine. Ta cifraa je skoro 400 miliona evra ugovorenih poslova. Tu ugovori se realizuju ove, i realizovaće se narednih godine, takva je priroda posla. Ove godine planiramo između 250 i 300 miliona evra novih poslova. Cifra  je nešto niža od prošlogodišnje ostvarene, ali ugovaranje ovakvih poslova zavisi od velikih investicionih radova koji su ciklični. Ovo godine imamo plan da ostvarimo 190 miliona evra konsolidovanog prihoda. Od toga ,30 do 40 odsto će doći iz naše zemlje, 60 do 70 odsto iz inostranstva. Planirani profit za ovu godinu je negde oko 10,5 miliona evra.

Imate li neku ideju šta će država uraditi sa svojim paketom akcija od oko 33 odsto, odnosno da li namerava da ga proda?

V. Pirivatrić: Nemamo nikakvu najavu da će to da uradi, ali naravno, planovi verovatno postoje. Najavu nemamo, mi smo imali jedan proaktivan odnos, sve što smo radili, radili smo u saradnji sa Ministarstvom privrede i Akcijskim fondom. Očekujem da će nas obavestiti o toj najavi. Verovatno je to sve usporeno dok se ne formira nova vlada. Videćemo potom kakava su razmišljanja. Treba reći da država ima značajan paket akcija i sigurno je da će načinom prodaje i „tajmingom“ uticati na dalji razvoj Energoprojekta. A posledični uticaji će biti i na građevinarstvo i na energetiku. To sve mora država da uzme u obzir.

Da li se selite iz svoje zgrade?

V. Pirivatrić: Planirali smo da se u narendom periodu preselimo, odnosno da za sebe sagradimo jedan primereniji objekat, manji i energetski jeftiniji,  kod SIV-a na Novom Beogradu. Trenutno zatvaramo finansijsku konstruciju za nastavak radova na toj lokaciji. Biće tu oko 50.000 kvadratnih metara prostora, podeljenog na dva dela. Jedna trećina za nas, a dve trećine za prodaju.

strana 1 od 3 idi na stranu