Širom planete radna nedelja od 4 dana, može li u Srbiji 6h dnevno?

"Mnogo je zdravije i radimo bolje svoj posao", rekao je Jan Šulc-Hofen, osnivač softverske kompanije "Planio" sa sedištem u Berlinu, koja je uvela četvorodnevnu radnu sedmicu za svojih deset radnika.

Osiguravajuća kompanija "Perpečual gardijan" na Novom Zelandu beleži manje stresa i veću angažovanost radnika nakon što su početkom godine smanjili broj radnih dana na četiri, navodi Srna, prenose Nezavisne novine.

Čak i u Japanu, vlasti ohrabruju kompanije da uvedu slobodan ponedeljak, iako su akcije tog tipa u ovoj radoholičarskoj zemlji prilično bezuspešne.

Kongres britanskih sindikata (TUC) zagovara uvođenje četiri radna dana sedmično u celoj zemlji do kraja veka, što podržava i opoziciona Laburistička stranka.

TUC tvrdi da bi kraća radna sedmica omogućila radnicima da podele bogatstvo nagomilano u smislu novih tehnologija kao što su robotika i mašinsko učenje, jednako kao što su isposlovali slobodne vikende tokom industrijske revolucije.

Prema nedavnom istraživanju na uzorku od 3.000 ispitanika u osam zemalja, uključujući SAD, Britaniju i Nemačku, utvrđeno je da skoro polovina smatra da bi mogli lako da završe svoje zadatke za pet sati tokom dana da nemaju prekida.

Mnogi premašuju 40 radnih sati sedmično, u čemu prednjače SAD, gdje 49 odsto radnika kažu da rade prekovremeno.

Skraćenje sa 8 na 6 sati rada u Skupštini Srbije

U Srbiji je Pokret obnove Kraljevine Srbije podneo Skupštini Srbije Predlog izmena Zakona o radu kako bi se radno vreme skratilo sa 8 na 6 sati, a nadležni, predstavnici sindikata i poslodavaca, ali i stručnjaci smatraju da načelno inicijativa nije loša, ali da još uvek nije primenljiva u Srbiji, te da je potrebna detaljnija analiza o tome.

Takođe ističu da bi trebalo rešiti i druge stvari i probleme u oblasti rada, pa tek onda razmatrati skraćenje radnog dana.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić kaže da Srbija još nije na tom stepenu razvoja da bi moglo da se ražmislja o tome da se "priušti" šestočasovno radno vreme.

"To je teško u ovom trenutku, i najrazvijenije zemlje sveta koje mogu da razmišljaju o tom modelu i same se nisu opredelile definitvno za tako nesto", kaže Nenezić.

Kako kaže, za tako nešto treba mnogo stvari da se "poklopi". Kao primer navodi da se dosta vremena gubi u samom odlasku na posao, a i sam proces proizvodnje treba dobro prilagoditi i osmisliti te da je potrebna opširnija analiza koja će opravdati inicijativu.

Foto: Thinkstock

Predsednica ASNS Ranka Savić takođe smatra da bez prethodne analize ili dobre studije u Srbiji ne može da se uvede takav model rada.

Ona ipak podseća da je u staroj SFRJ bilo nekoliko fabrika koje su eksperimentalno uvele šestočasovno radno vreme, a rezultati su, ističe, bili odlični. Takvo radno vreme bilo je uvedeno u oblasti drvne industrije i produktivnost je zbog toga povećana za skoro 30 odsto, a i radnici su bili zadovoljniji, kaže Savićeva.

Kraće radno vreme nosi brojne prednosti, smatra ona, a takav model rada imalo bi smisla uvesti naročito u oblastima u kojima postoji velika potreba za angažmanom radne snage, poput zdravstva.

Takođe, dodaje, i u oblastima poput građevine gde je fizičkom radniku teško da izdrži osmočasovno radno vreme.

"Ipak, ako skratite rano vreme za dva sata onda se nameće potreba da zapošljavate novu radnu snagu, pogotovo na primer, u zdravstvu".

Ukazuje da su zemlje u kojima je uvedeno radno vreme od šest sati imale benefite od toga. S druge strane, mišljenja je da u Srbiji moraju da se prvo reše brojna pitanja u oblasti rada, pa tek onda da se razmišlja o ovakvim idejama.

Važno je da se plate redovno isplaćuju, da od njih može pristojno da se živi, da se reši mobing na poslu, da se izborimo za to da nedelja bude neradan dan, da se poveća minimalna zarada. . . ", nabraja Savićeva.

"Prvo treba za to da se izborimo, pa onda da razmišljamo o onome što postoji u visokorazvijenim zemljama".

Kompanija "Tojota" je, dodaje, pre 14 godina uvela šestočasovno radno vreme što je dalo odlične rezultate u pogledu profita, a uticalo je i na povećano zadovoljstvo među radnicma.

U Ministarstvu za rad objašnjavaju da Zakon o radu sadrži odredbe o radnom vremenu koje su usklađene sa međunarodnim standardima i koje, navode, obezbeđuju zaštitu zaposlenih u ovoj oblasti.

"Zakonsko skraćivanje radnog vremena imalo bi velikog uticaja na privredu, vanprivredne delatnosti, posebno na javni sektor i sektor usluga, a naročito sa stanovišta obezbedjivanja kontinuiteta pružanja usluga i održavanja proizvodnje tamo gde je to neophodno, a imalo bi uticaja i na zaposlene i njihov životni standard".

Za razmatranje inicijative za zakonsko skraćivanje radnog vremena, kažu, neophodno je da se prethodno izvrši sveobuhvatna analiza efekata skraćivanja radnog vremena.

"Kako je visina zarade uslovljena brojem časova provedenim na radu, treba imati u vidu da bi se smanjenjem časova rada zaposlenima smanjila zarada, što bi se nepovoljno odrazilo na njihov životni standard. Pored toga, smanjenje casova rada na dnevnom i nedeljnom nivou može poslodavcima povećati troškove poslovanja, izmedju ostalog zbog potrebe povećanja broja zaposlenih", kažu u ministarstvu.

Posebno treba razmotriti, dodaju, posledice skraćenja radne nedelje u delatnosti trgovine ili uslužne delatnosti.

Foto: Thinkstock

Sociolog, naučni saradnik u Institutu društvenih nauka u Beogradu Nada Novaković kaže da je ideja o skraćenju radnog dana u Srbiji nerealna i "više je populistička nego teorijski i empirijski utemeljena".

"Na prvi pogled reč je o zalaganju za manje radnih časova, veću motivaciju radnika i njihovo zadovoljstvo. Na drugoj strani su stvarni interesi kapitalista da smanji troškove po radniku", kaže Novaković.

Naime, kaže, kraći radni dan znači i manju zaradu. "To odmah poslodavcu donosi korist. Kraći radni dan ne obavezuje poslodavca da uposli nove radnike. Ni u Švedskoj se to nije isplatilo pa se od toga odustalo".

Za razliku od Švedske, u Srbiji se radno vreme određuje od slučaja do slučaja, dodaje ona i podseća da je "model" da poslodavac formalno sklapa ugovor na osmočasovno radno vreme ali ga najcešce ne poštuje. "Isto bi se desilo i sa kraćim radnim danom", smatra Novaković.

"Realna je situacija da se radnici maksimalno i na razne načine eksploatišu neplaćanjem prekovremenog, noćnog, smenskog i rada praznicima".

Zato, smatra da je ideja o kraćem radnom vremenu u sadašnjim uslovima u Srbiji, u kojoj se, kaže, radnici neredovno plaćaju za radni dan koji često traje i 10 časova, posebno kod privatnika, samo pusti san.

Produktivnost rada, ukazuje, ne zavisi samo od dužine radnog vremena. "To je zabluda koju je demantovla i ekonomska nauka i praksa. Bitni su i tehnologija i uslovi u kojima se radi, organizacija rada i sve bitniji ljudski faktor. Nekada optimisticka vizija o skraćenju radnog dana a porastu slobodnog vremena zbog uvodenja novih tehnoloških rešenja, pokazala se nerealnom".

Novaković smatra da bi sigurno u delatnostima u kojima su uslovi rada teški, na primer, u rudarstvu, dobro došlo skraćenje radnog dana.

"Na taj način sačuvalo bi se zdravlje radnika, a poboljšala njihova radna motivacija. Ovo bi imalo smisla samo u slučaju da se rudarima ne smanjuju ionako niske zarade".