Hrvatska vs. Slovenija

Uzimajući sve to u obzir, aktuelna blokada ulaska Hrvatske u EU i NATO teško se može opravdati ekonomskim interesom Slovenije. Da Hrvatska uđe u EU, slovenački proizvodi imali bi jeftiniji i lakši pristup hrvatskom tržištu.

S druge strane bi hrvatskim proizvodima otežao pristup tržištima bivše Jugoslavije, na kojima jedino i vlada ozbiljnija konkurentska borba hrvatskih i slovenačkih kompanija. Međutim, Slovenci i sada izvoze više u te zemlje, a prava snaga se ogleda u direktnim ulaganjima, u kojima Slovenija ponovo višestruko vodi.

Ipak, i mi imamo konja za trku. Najžešća konkurencija između dve zemalje vlada u maloprodaji, gde koplja lome Merkator i Konzum. Mercktor još drži laganu prednost pred Agrokorovom Ideom u Srbiji, a Konzum se u BiH osetno odvojio od Merkatora kupovinom nekoliko lokalnih trgovačkih lanaca među kojima je najveći bio VF Komerc.

Merkator je jak u Crnoj Gori, gde Konzuma još nema, a na makedonsko tržište i jedni i drugi tek ulaze. Međutim, ako se Merkatoru pridoda drugi veliki slovenački trgovac Engrotuš, koji je vrlo jak u Srbiji, BiH i Makedoniji, Slovenci odnose pobedu u robi široke potrošnje. Situacija je slična i u drugim granama trgovine.

Merkur je jači i regionalno bolje pozicionirani pandan Pevecu, koji je pred kraj 2007. otvorio tržište BiH, a krajem prošle godine najavio ulaganje od 40 miliona evra u trgovački centar u Beogradu i stvaranje lanca trgovina. Sportina je jak konkurent Magmi, iako se Magma dobro drži.

Ukorak u prehrambenoj industriji

U BiH Magma ima 11 trgovina, a Sportina osam, u Srbiji je jača Sportina s 23 trgovine u u poređenju s 14 Magminih, a zanimljivo je da Magma ima i četiri trgovine u Sloveniji. Do duše, Sportina u Hrvatskoj ima 50-ak trgovina. Ozbiljne konkurencije slovenačkoj Lesnini, koja se agresivno širi u regionu, u Hrvatskoj gotovo nemamo, isto kao ni proizvođaču peškira i opreme za dom Svilanitu. Uz maloprodaju korak sa Slovencima Hrvatska drži i u prehrambenoj industriji. Tržištem ulja, vode i sladoleda u regionu je zagospodario Agrokor, a svetle tačke hrvatske industrije su u poređenju sa slovenačkom proizvođači mleka i konditori. Naime, Lura pa Vindija mnogo su uspešnije i regionalno jače od Ljubljanskih mlekara, a ni Kraš, Zvečevo ili Koestlin nemaju konkurenciju u slovenačkim kompanijama.

No i u prehrani u regionu Slovenija se ima čime ponositi. Soko Štark, srpski konditorski proizvođač, kao i Grand kafa, od 2005. u vlasništvu su Droge Kolinske. Grand kafa pokriva pola tržišta Srbije i više od petine tržišta u BiH. Za razliku od nje, Frank uopšte nije izašao u region. Droga Kolinska najbolje se može uporediti s Podravkom iako slovenačka kompanija još drži glavnu reč na tržištima bivše Jugoslavije.

Cilj im je isti - postati vodeća prehrambena kompanija u regiji. Podravka se pak može pohvaliti da je od Droge Kolinske nedavno kupila brendove Čoko i Čokolešnik, postavši tako lider u tom segmentu. Perutnina Ptuj u regionu je jača od Vindije, koja se tek sada upušta u veću ekspanziju u industriji živinskog mesa...

Poslednji hrvatski aduti su proizvođač građevinskog materijala Nexe grupa, koja je zauzela regiju, a u Sloveniji nema konkurenta i neuporedivo jače hrvatske građevinske kompanije koje, do duše, još nisu napravile ništa važno u regionu. Od slovenačkih može im konkurisati eventualno Slovenija ceste Tehnika. I treće, duvanska industrija, u kojoj Slovenci nemaju konkurenta jakom TDR-u.

Sektori u kojima se hrvatske kompanije koprcaju u konkurenciji sa slovenačkim finansijske su usluge i osiguranja. U BiH je Agram nakon akvizicije Bosne osiguranja, i to s Eurohercom, lider na tržištu osiguranja. Kroacia osiguranje drži čvrsto treće mesto, a slovenački je Triglav četvrti. Međutim, gledajući ceo region, triglav je ubedljivo najjači igrač. Regionalno orijantisana Fima nastoji da drži korak s većim slovenačkim konkurentima KD-om i Ilirikom u finansijskim uslugama, a sve se više širi i u bankarski sektor (BiH, Kosovo).

U tekstilnoj industriji vodeća hrvatska tvrtka Varteks, iako na početku nije izgledalo tako, sada stoji mnogo bolje od Mure uprkos velikoj pomoći slovenačke države.

Prednosti i ograničenja HT-a i Ine

HT i Ina prema prihodima su mnogo veće kompanije od Telekoma Slovenije i Petrola. Međutim, gledajući regionalnu pozicioniranost, Slovenci su bolji i u tome. Dok je HT zbog vlasničkih interesa DT-a ograničen u regionalnom širenju i jedina mu je opcija HT Mostar, u kojem već ima manjinski udeo, u širenju je aktivan Telekom Slovenije. Slovenci tako nakon nekoliko akvizicija drže visoke tržišne pozicije u Makedoniji, BiH i na Kosovu.

Konzorcijum Ina-Mol većinski je vlasnik sarajevskog Energopetrola, ali usprkos njegovim očekivanjima slovenački Petrol (koji nema 'upstream' segment) pobedio je na međunarodnom tenderu za osnivanje zajedničkog preduzeća s Montenegrobonusom. Osim toga, zajedničkoj kompaniji Petrol-Lukoilu cilj je da postane regionalni lider u trgovini naftnim derivatima.

Jedno od obeležja slovenačke ekonomije je da je vrlo malo kapitalnih kompanija prodato strancima, iako upravo sada jača pritisak za njihovu prodaju. Najslikovitiji primer su banke - dve najveće slovenačke banke Nova ljubljanska banka i Nova kreditna banka Maribor, u većinskom državnom vlasništvu, proširile su se regionalnim tržištem. Slična je situacija s pivarama - sve hrvatske su prodate multinacionalnim kompanijama, a Pivovarna Laško proširila se regionom (među ostalim i u Omiš).

Dok se u prehrambenoj industriji držimo, Slovenija ima prevagu u proizvodnji bele tehnike. U Srbiji su, na primer, Končarevi uređaji odavno arhivirani, a tramvaji imaju 'šoferšajbu' u obliku mrskog slova 'U'. Gorenje za to vreme u nekim kategorijama proizvoda pokriva čak i do 50 posto tržišta, a slično je i u drugim državama u regionu.

Jedan od najjačih primera slovenačke dominacije je automobilska industrija, za koju je dovoljno reći da je najjača hrvatska kompanija AD Plastik dobavljač slovenačkog Revoza i Preventa, koji je i suvlasnik solinskog proizvođača.

Slovenska farmacija i lučki biznis

Slikovit primer koji pokazuje kako su nas Slovenci prešišali u delatnostima u kojima smo nekada dominirali farmaceutska su industrija i lučki biznis. Krka, nekad neuporedivo manja od Plive, danas je jaka regionalna kompanija, a Pliva je postala jedan od pogona izraelske Teve.

Luka Koper, pre rata manja od Trsta i Rijeke, danas je apsolutni lider na severnom Jadranu, bolje je povezana s velikim evropskim tržištima i neuporedivo efikasnija od Luke Rijeka. Jedan od retkih potencijalnih zajedničkih projekata slovenačke i hrvatske privrede upravo je integracija riječke i koparske te tršćanske luke u zajednički logistički holding u idućih desetak godina kao konkurencija severnoatlantskim lukama.

Turizam je grana u kojoj, i to zahvaljujući geografskom položaju, dominira Hrvatska. Ipak, slovenačke dve milijarde evra godišnjeg prihoda od turizma, većinom zimskog, zvuče sasvim solidno. Slovenci su najverniji hrvatski turisti u odnosu na broj stanovnika i ostvare od prilike šest miliona noćenja godišnje, što je neuporedivo više od 300.000 hrvatskih noćenja u Sloveniji.

„Iako je hrvatski turizam mnogo veći od slovenačkog, impresioniran sam time što se gradi i kako se razvija Portorož. Pogledamo li razvoj ljubljanske vazdušne luke, žao mi je što zagrebačka nije brža od nje u modernizaciji“, kaže Vladimir Preveden, direktor zagrebačke kancelarije Roland Bergera.

Glavna boljka hrvatskih kompanija, uključujući najjače, jeste to što njihovi proizvodi i trgovački lanci nemaju 'prođu' u Sloveniji, a slovenačke su kompanije vrlo jake u Hrvatskoj. U Srbiji su s druge strane zbog političkih razloga više dobrodošle slovenačke kompanije.

Ljubljanu spašavali 'crveni direktori'

Gde je uopšteno gledano Hrvatska krivo pošla? Uprkos sasvim različitim početnim okolnostima - višoj stopi razvijenosti, jačoj tradicionalnoj vezanosti za zapadna tržišta i činjenici da Slovenija nije imala rata - ugledni slovenački ekonomist Jože Mencinger smatra da je Hrvatska otišla u pogrešnom smeru u makroekonomskim odlukama, posebno u neobičnoj želji za jakom kunom, a Slovenija je prvih šest godina napravila sve da spreči realnu apresijaciju tolara.

„Slovenija se nije oslanjala ni na direktne strane investicije, odnosno prodaju imovine strancima, a pogotovo ne bankarskog sistema. U privredi su nastavili odlučivati 'crveni direktori', koji su najzaslužniji za brz prelaz iz krize u rast. Privatizacioni model je uz mnoge slabe strane omogućavao normalno delovanje ekonomije“, kaže Mencinger. Prema njegovim rečima, Slovenci Hrvatsku ne doživljavaju kao ekonomskog konkurenta.

„Konkurentske kompanije uglavnom više ne postoje ili ne proizvode jednake proizvode. Slovenačka i hrvatska ekonomija je komplementarnija. Hrvatska je za Sloveniju, pre svega, potencijalno tržište, a za potrošače turističko odredište. Jedino političari na obe strane vide takmičenje i raspiruju nacionalizam“, kaže Mencinger, dodajući da Slovenija nema veće koristi ili štete od članstva Hrvatske u EU i da su priče o tom interesu političke floskule.

Preveden, ipak smatra da će Slovenija ekonomski znatno profitirati od ulaska Hrvatske u EU jer slovenačke kompanije već imaju jak položaj u Hrvatskoj. Kako bilo, tu smo gde jesmo. Od Slovenaca bismo bar mogli nešto naučiti - kako se boriti za svoje interese, bilo ekonomske bilo političke.

L