Na najprodavaniji model čekaju i po 10 meseci

Pandemija COVID-19 posredno je donela velike probleme auto-industriji. Poluprovodnika, koji su neizostavni delovi novih vozila - a moderni automobili koji sadrže sve više multimedijskih funkcija koriste ih u velikoj meri - jednostavno nema na tržištu.

Zbog toga su rokovi isporuke za nove automobile produženi, a za neke posebno naručene modele čeka se i više od godinu dana.

Mnogi su proizvođači, kao što su Opel, Ford, Toyota, Škoda, Mercedes, smanjili su proizvodnju, organizovali rad na pola radnog vremena za desetine hiljada radnika ili čak potpuno zaustavili fabričke trake.

Trenutno je vrlo neizvesno kada će automobil biti isporučen kupcu ukoliko ga danas naruči. Osim ako ga trgovac ima na lageru i kupuje se tačno određeni automobil koji je već stigao u Hrvatsku, piše Večernji list.

A ako kupac želi baš određeni automobil, na primer, godinama najprodavaniji model novih automobila u Hrvatskoj - Škodu Octaviju - na isporuku će čekati najmanje devet meseci, ukoliko kupuje auto sa manuelnim menjačem, odnosno deset meseci ako želi Octaviju sa automatikom.

"Povećali smo rok isporuke baš zato što su automobili kasnili kupcima koji su naručili vozilo i uplatili kaparu. Do leta je rok isporuke bio šest meseci, ali sada je devet odnosno 10 meseci", objašnjava prodavac iz jednog Škodinog salona automobila.

Nagovaraju kupce da naruče vozilo sa manje opreme

Rok isporuke za Corsu trenutno je od 180 do 240 dana (Foto: Opel promo)

Mnogi naručeni automobili već su proizvedeni, ali zbog nedostatka čipova stoje na parkinzima fabrika i čekaju te male elektronske delove kako bi mogli da budu dovršeni i isporučeni kupcima.

Neki su se proizvođači prilagodili, pa u pojedinim svojim modelima više ne nude multimedijske ekrane jer je upravo najviše čipova potrebno za njihovu proizvodnju.

Pa se na tržištu događaju paradoksalne situacije, kupci danas praktično ne žele automobil bez središnjeg, pa i vozačevog digitalnog ekrana u boji i za to su spremni da plate, a proizvođači, odnosno trgovci ih od njih odgovaraju, jer je zbog nestašice mikročipova trenutno mnogo lakše proizvesti automobil bez tih dodatnih delova multimedijskih sistema koji služe za zabavu.

I za, ove godine, najprodavaniji model automobila u Hrvatskoj - Opel Corsu - čeka se više nego što je to uobičajeno.

Za one koji žele najprodavaniji model sa srednjim paketom opreme i benzincem od 75 KS još se nešto može naći na lageru, ali ako žele nešto drugačije, automobil se mora naručiti u fabrici.

"Zvanični rok isporuke nam je trenutno za Corsu od 180 do 240 dana, ako se automobil posebno naručuje", rekao je prodavac iz Opelovog zagrebačkog salona automobila.

Pregovori o fabrici mikročipova

Još veći problem imaju sa drugim modelima, na primer sa SUV modelom Grandland, jer je krajem septembra proizvodnja u nemačkom gradu Turingenu potpuno obustavljena.

Na Grandland se takođe čeka do 240 dana, a trenutno ih nema na lageru u Hrvatskoj.

Nešto bolja situacija je sa korejskim automobilima. U Evropi su njihovi rokovi isporuke znatno kraći nego kod konkurenata.

Dugo vremena su i globalno odolevali problemima sa nedostatkom čipova, ali su početkom oktobra i Korejci morali da smanje proizvodnju. U Hrvatskoj se to još ne oseća previše.

"Imamo dovoljno automobila Ceed na lageru, kao i onih u dolasku, jedino biste morali čekati oko 120 dana ako biste želeli auto sa automatskim menjačem", kažu u salonu proizvođača Kia.

Nedostatak mikročipova otvorio je pitanje zavisnosti proizvođača od fabrika u Aziji jer većina čipova se proizvodi u Kini, Japanu, Koreji i Tajvanu. Zbog toga je Evropska unija već započela pregovore sa korejskim Samsungom i tajvanskim TSMC-om o pokretanju evropske proizvodnje čipova.

Američki tehnološki div Intel, koji je prognozirao da bi kriza zbog nedostatka mikročipova mogla potrajati i nekoliko godina, u potrazi je za lokacijom za evropsku gigantsku fabriku čipova koja bi ovim delovima snabdevala upravo auto-industriju.

Prema Intelu, u 2019. udeo troškova procesora u automobilu iznosio je u proseku četiri odsto. Prema stručnjacima za mikročipove, taj će se udeo povećati na čak 20 procenata do 2030. godine.