Da li biste kupili auto sa zadnjim doboš kočnicama?

Kada su u pitanju doboš kočnice, mnogi vozači tu problematiku posmatraju više kao problem imidža, stila ili prestiža, nego kao čisto tehničku stvar. Nekima je prosto nezamislivo da im se kroz atraktivne zadnje felne vide doboši – dakle, čista estetika.

Neretko se pozadi stavljaju nepotrebno veliki diskovi samo da bi auto izgledao atraktivnije. Ipak je izgled ono što prodaje automobile.

Pošto je čitava priča mnogo komplikovanija, pokušaćemo da vidimo šta se tu dešava.

Zašto noviji automobili i dalje koriste doboše pozadi?

Predstavićemo vam objašnjenja i moguće razloge koji bi opravdali ovu „taktiku“, bez obzira koliko su stara vozila koja koriste doboše pozadi.

Da li je u pitanju cena? Da li su doboš kočnice toliko jeftinije da se koriste umesto disk kočnica?

Ne – nije u pitanju cena. To je bio prvi trag kojim smo se vodili, ali ugrađivati doboše na zadnje kočnice ne donosi ni približno toliku uštedu da bi to bilo isplativo u toj meri da bi proizvođači rizikovali svoj imidž i renome, vizuelnu atraktivnost automobila koji žele da prodaju i slično.

Doboš kočnice sasvim dobro koče

U praksi, mnogim automobilima uopšte nisu potrebni diskovi pozadi. Doboš kočnice mogu sasvim dobro da obavljaju posao, pošto se prilikom kočenja težina (tj. masa) automobila prebacuje na prednje točkove, tako da prednje kočnice obavljaju i više od 85% posla u zavisnosti od oštrine kočenja, podešenosti oslanjanja, rasporeda mase po osovinama, itd.

Mnogo je faktora u igri. Međutim, prosečan vozač smatra da su doboš kočnice toliko neefikasne da je apsolutno neprihvatljivo da iole noviji auto ima doboše pozadi. P

roblem je u nepoznavanju ponašanja vozila prilikom oštrog kočenja. Odmah da se ogradimo – NE, doboš kočnice nisu bolje od disk kočnica! Tu nema nikakve diskusije!

Međutim, za većinu prosečnih vozila sasvim su dovoljne. Dobro izvedene i pravilno konstruisane, odnosno napravljene, doboš kočnice mogu fantastično da koče – dovoljno dobro da se primenjuju na trkačkim vozilima, kao što su se nekada primenjivale.

Međutim, mi se sada bavimo običnim, „civilinim“ automobilima po mogućnosti starim manje od 4 decenije.

Moramo da se ogradimo

Zašto neki konkretan auto ima zadnje doboš kočnice – to je generalno komplikovano pitanje na koje je teško dobiti odgovor.

Ne znamo o koliko starom vozilu je reč, ko je šta koliko plaćao (od proizvođača), postoje li neki drugi razlozi kao npr. „motivacija“ kupaca novih vozila da doplate za viši paket opreme koji uključuje i zadnje disk kočnice, itd.

Ne možemo ni da posmatramo isključivo automobile iz određenog perioda, pošto bi onda ovaj tekst morao da se bavi samo njima. Tokom decenija/godina imali smo raznovrsne ponude po pitanju doboša pozadi.

Nekada su bili standard, pa su automobili sa jačim motorima i boljom opremom počeli da dobijaju diskove pozadi, da bi danas bukvalno svaki auto serijski imao diskove i pozadi i napred.

To je praktično postao novi standard. Postoje izuzeci, naravno, ali da ne ulazimo u tu priču, naročito ako su neki terenci u pitanju ili vozila namenjena posebnim tržištima.

Uglavnom – činjenica je da su prednje kočnice uvek DISKOVI, a zadnje mogu ili ne moraju da budu DOBOŠI. Čak i kod nekih potpuno novih automobila.

Glavne mane i prednosti doboš kočnica

Čućete i pročitaćete na internetu mnogo netačnih stvari o doboš kočnicama. Od toga da su jednostavnije konstrukcije od disk kočnica (to je veoma komplikovana tema), da su jeftinije (veoma upitno), da slabije koče (zavisi od konstrukcije i namene), da je to zastarela „tehnologija“ (a ipak se i dalje koriste)...

Jedan od često navođenih argumenata je to da se sporije i slabije hlade, pa zbog toga slabi sposobnost kočenja automobila pri oštroj vožnji. Tačno je da se sporije hlade, ali već smo objašnjavali da zadnje kočnice vrlo malo učestvuju u kočenju zbog prebacivanja mase na prednje točkove.

Naravno, kada su u pitanju teški i snažni automobili, zadnji diskovi definitivno imaju smisla, naročito ako vozač ima teško stopalo. Kod malih i slabih automobila, doboši su više nego dovoljni za kočenje.

Tu je i priča oko razlike životnog veka između doboša i diskova, ali to opet zavisi od materijala od kojih su izrađeni, uslova vožnje i mnogo drugih faktora. Isto važi i za pločice kod diskova i paknove kod doboša.

Prednost je i to što se lakše izvodi ručna kočnica, bar iz ugla proizvođača. Kod diskova pozadi ručna kočnica je malo komplikovanija.

Mana je to što doboš kočnice nisu najpogodnije za sisteme kao što su ABS i ESP. Naravno da automobili sa zadnjim doboš kočnicama mogu da imaju i ABS i ESP i druge slične elektronske sisteme, ali navodno svi ti sistemi brže i bolje funkcionišu u saradnji sa disk kočnicama nego sa doboš kočnicama.

Te razlike u funkcionisanju će najverovatnije mnogim vozačima biti neprimetne u svakodnevnoj vožnji. Ipak, moramo da ih navedemo, kako bi vozači i tu stavku uzeli u obzir.

Doboš kočnice zaštićene od vode i blata?

Nije retkost da nađete tekst u kojem piše kako su doboš kočnice zaštićene od spoljašnjih uticaja, pa im je to glavna prednost u odnosu na diskove.

Navodno, pošto su zatvorene u doboš, otporne su na prodor vode, blata, soli i sličnih stvari, pa neće da zarđaju (bar ne toliko brzo), a i sam mehanizam u dobošu zbog te zaštite znatno ređe izaziva probleme.

Ovo je zabluda. Doboši nisu hermetički zatvoreni. Voda prodire u njih. A ta voda nije čista, već ulaze i blato, pesak, so, itd.

Kad je auto relativno nov, sve uglavnom funkcioniše prilično dobro. Međutim, kod starijih automobila popravka i podešavanje doboš kočnica može lako da se pretvori u pravu agoniju.

Da li izbegavati doboš kočnice kod kupovine polovnjaka?

Generalno da – ukoliko imate izbor, kupite auto sa diskovima pozadi. Ukoliko nemate izbor, kupovinom automobila sa doboš kočnicama nećete primetiti gotovo nikakvu razliku, bar kada je samo kočenje u pitanju.

Održavanje i popravka je već druga priča. Doboš kočnice su generalno komplikovanije, imaju više delova i teže su za servisiranje i popravku.

Vozači koji sami sređuju kočnice znaju kakve muke mogu da zadaju doboš kočnice. Po tom pitanju su diskovi definitivno u prednosti.

Redovna provera (prevencija) bi u velikoj meri rešila mnoge probleme sa dobošima

Bilo bi idealno kada bi bar jednom u dve godine ili još bolje svake godine odvezli auto kod majstora – da rastavi doboš kočnice, ispita sve pokretne i nepokretne delove, očisti, podmaže, zameni ono što je za zamenu i slično.

Međutim, ne samo što niko to ne radi, već bi u nekim servisima „crkli“ od smeha kada biste im rekli da želite preventivno da proverite doboš kočnice iako ne prave nikakve probleme, osim naravno ako vam to lepo ne naplate.

Naravno – potpuno je druga priča ukoliko imate probleme sa kočenjem.

Izvor: Polovni automobili; Autor: Dragan Romčević