Nikolić: Ponosni smo na Pupinovo srpsko poreklo

U prisustvu predsednika Slovenije Boruta Pahora i gradonačelnika Bleda Janez Fajfara, Nikolić je podsetio na zajedničku istoriju dveju država i mnogo značajnih ljudi poput Jerneja Kopitara i Vuka Karadžića, istakavši da bi jedni druge trebalo da pomažemo i da se borimo jedni za druge kao što je to činio Mihajlo Pupin na mirovnim pregovorima posle Prvog svetskog rata.

"Njegova upornost i diplomatska veština, neprikosnoveno poštovanje koje je kao ličnost imao u međunarodnoj zajednici, energija i srčanost, presudili su da Bledski kot bude u sastavu Slovenije", rekao je Nikolić i dodao da su zahvalni na ovom nesebičnom ličnom zalaganju Pupina građani Bleda tog srpskog naučnika i književnika proglasili počasnim građaninom 1921.

Zato, kazao je predsednik Srbije, nikome kao Mihajlu Pupinu i nigde kao na Bledu ne pripada više spomenik koji je pred nama.

"U godini u kojoj UNESKO obeležava stogodišnjicu telekomunikacija, a u slavu Mihajla Pupina koji je upravo pre jednog veka prijavio patent u ovoj oblasti, 9. oktobra, na dan kada se pre 157 godina rodio, Republika Srbija sa ponosom i čašću poklanja spomenik Mihajla Pupina Bledu i svim građanima Slovenije. Tako ćemo ovekovečiti još jednu našu lepu, istorijsku zajedničku priču, jer od danas pa zauvek u Srbiji i Sloveniji, u Idvoru i na Bledu stoji jednak, u bronzi izliven lik Mihajla Pupina - čoveka koji je simbol prijateljstva među nama", rekao je predsednik Nikolić.

Predsednik je napomenuo da izuzetnost i istorijski uticaji Mihajla Pupina nisu do kraja istraženi u nauci, na društvenom i državnom polju još manje.

"Pupina bi trebalo proučavati kao istorijsku ličnost u kontekstu diplomatije, politike, publicistike za vreme i nakon Velikog rata, kao čoveka koji je svojim zalaganjima i ličnim angažmanom uticao na sudbinu zajedničke države - Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a potom Kraljevine Jugoslavije, formirane nakon Prvog svetskog rata", rekao je Nikolić.

I koliko ga svet slavi zbog naučnih dostignuća, dodao je predsednik Nikolić, toliko bi trebalo i mi da ga slavimo zbog ugleda i prestiža koji je naša zajednička država imala posle Velikog rata, kao i zbog izuzetne predanosti u odbrani interesa svoje otadžbine.

"Ugledan i bogat, ostvarivši svoj američki san, Pupin nije morao sve to da čini za tadašnju Kraljevinu Jugoslaviju, niti za narode koji su bili u njenom sastavu. Mogao je mirno i udobno da živi već dovoljno hvaljen i slavljen kao naučnik", kazao je.

Zato se, ukazao je, o Mihajlu Pupinu mora razmišljati kao o čoveku jedinstvenih ljudskih vrednosti, morala i svesti o društvenoj odgovornosti koja bi trebalo svima nama da služi kao primer, jer je neprolazna i retka vrlina.

"Dug put od snova do stvarnosti prelaze samo odvažni, neustrašivi, oni koji veruju u sebe, svoju ideju i svoju naučnu istrajnost. A Srbija, kao malo koja zemlja na svetu, može biti ponosna na svoje maštare koji su hrabro ostvarili vizije i zbog kojih je čovečanstvo svoj civilizacijski napredak ubrzalo do neslućenih razmera", rekao je predsednik.

Ti naučnici, ponosni na svoje srpsko poreklo, postali su međe po kojima nauka meri vreme - period do Ruđera i od Ruđera, do Tesle i od Tesle, do Milankovića i od Milankovića, do Pupina i od Pupina, istakao je Nikolić i dodao:

" Njihovim pronalascima i teorijama svet duguje zahvalnost za svoj napredak. Srbija je ponosna na njih i najmanje što može jeste da ih uvek i svuda pominje, da neguje sećanje na njihova dostignuća i da najmlađe vaspitava ne samo pozivajući se na njihovu posvećenost radu i uspehu, već učeći ih iskrenoj i nesebičnoj ljubavi prema otadžbini i narodu iz kog dolaze".

Upravo ta nesebična ljubav prema otadžbini i narodu bila je, kazao je, jedna od najlepših Pupinovih osobina koja je, ipak, ostala u senci naučnih i pedagoških dostignuća.

Za nas je, ukazao je, međutim, izuzetno značajna, naročito danas kada sa distance od jednog veka sagledavamo početak i posledice Prvog svetskog rata.

"Zadivljujuća je svestranost Mihajla Pupina, njegova društvena prisutnost, prilično nesvakidašnja među ljudima usredsređenim na knjige i laboratorije. Neumoran i retko angažovan, Pupin je jedan od osnivača NASE, prvi predsednik Njujorške akademije nauka, član više evropskih i svetskih akademija nauka, počesni doktor na sedamnaest univerziteta, ponosni profesor čiji su studenti postajali nobelovci, humanista i dobrotvor, publicista", podsetio je predsednik.

Nikolić je rekao da je Srbija ponosna na Pupinovo poreklo, ali ga kao naučnika deli sa celim svetom.

"U tom, naučnom kontekstu, najmanje je naš. Svaki put kada negde na planet zazvoni mobilni telefon, zazvonio je zahvaljujući početnim Pupinovim patentima iz oblasti telekomunikacije od pre sto godina", naveo je.

Ali, istakao je, Pupin je bio i ostao mnogo više od pronalazača i profesora na Kolumbija univerzitetu.

"Pupin nam i danas drži lekciju iz nesebičnosti, požrtvovanosti, rodoljublja, spoznaje širih interesa od ličnih, ideja većih od njega samog. Zato je njegov naučni lik, koji ove godine slavi Planeta, tek deo njegovog ogromnog čojstva koje nam svima služi na ponos", poručio je Nikolić.