Nova čestica menja zakone fizike?

Fizičari govore o novom otkriću sub-atomske čestice – i nuklearne snage koja ide uz nju. Ako se ono ispostavi kao istinito moglo bi doći do promena univerzalnih pravila fizike koja su ustanovljena još pre 30 godina.

Ranije ovog meseca došlo je do intrigantnih “tračeva” oko podataka prikupljenih zbog pojave sudara sub-atomske čestice koja razbija protone i anti-protone zajedno, dva miliona puta u sekundi.

Naučnici su mislili da će moći da otkriju emisije energije koje prouzrokuju nešto što bi trebalo da bude nova sub-atomska čestica, ili čak čitav “zoološki vrt” čestica, koja postoji delić sekunde pre nego što se pretvori u nešto poznatije.

Istraživači veruju da anomalija u njihovim podacima pokazuje da, do sada neotkrivena sub-atomska čestica ima masu od oko 150 puta veću od protona, što utiče na pozitivno naelektrisani entitet unutar jezgra atoma.

Ako se ovo pokaže istinitim, moglo bi da dovede u sumnju teoriju da svaka materija ima masu, zbog postojanja druge vrste sub-atomskih čestica nazvanih Higsov bozon. To su tzv "Božije čestice" za koje teoretski fizičari pretpostavljaju da postoje, ali ipak tek treba da budu pronađene.

"Ako ovaj znak predstavlja ono što mislimo da predstavlja, mogli bismo biti na putu da razumemo zašto materija ima masu, a svetlo je nema,” kaže profesor Kenet Lejn, teoretski fizičar na Bostonskom univerzitetu. "Možda gledamo signal za novu vrstu nuklearne interakcije koju nazivamo 'technicolour'. Ovaj scenario bi bukvalno zamenio Higsov bozon."

Standardni model fizike, koji objašnjava kako sub-atomske čestice utiču na 4 prirodne sile – gravitaciju, elektomagnetizam i na slabe i jake nuklearne sile – predviđa da će Higs bozon, ako postoji, objasniti i zašto stvari za njih imaju težinu.

Profesor Brajan Koks sa univerziteta u Mančesteru kaže da ako ovi rezultati doguraju do dalje analize i dobiju potvrdu kroz još jedan eksperiment, fizici kakvu znamo doći će kraj.

Iako su fizičari u novo otkriće sigurni 99,7 %, ono još uvek nije sigurna stvar. Za to im je potrebna verovatnoća veća od 1 u milion.